Mediji VS Jadranka

Najneverovatniji i najjači izum ovih modernih vremena (dvadeseti vek  i ovaj naš novi milenijumski dvadesetprvi) jesu mediji, sveti ispirači mozgova. Čestitam za ideju, za svu dobru nameru i humane ciljeve svih medija, ali užasavam se tako očigledne istine, a to je da su ljudi samo robovi istih. Sloboda, kako to tužno zvuči. Da li postoji demokratsko društvo, a da se ne nazire licemerje istog? Da li postoji neki svet, društvo, a da nema prevarenih, prezrenih, iskorišćenih od tih istih medija? Da li smo sposobni da razmišljamo svojom glavom, da zauzmemo stav, a da pre toga nismo zavedeni, ostrašćeni nečijom voljom? Ne, ne može se bez vodja, savetnika i onih udobnih “kaučeva “(eng. coach)! Znamo, svesni smo da živimo u vremenu neverovatnih komunikacija. Nema vremenskih ni prostornih prepreka. Ima bezbroj mogućnosti kako da koristimo sve to ponudjeno. I mi to radimo. Više puta ponovljena laž postaje istina. Neki su sasvim zamenili svoje živote sa rijalitima: jedu, piju, obavljaju ono najnužnije da bi svu svest i osećanja uključili u dešavanja na “brodu ludaka”. I to poštujem, jer stvarnost je turobna i beži se u taj drugi svet. Razumem, jer i ja bežim u neki od mojih svetova, tražim smisao, inspiraciju, spasavam dušu…nego, ja imam sjajan izgovor, pa samoj sebi lepo objasnim da “živim izmedju redova”, stvaram svoju umetnost, od nezadovoljstva do reciklaže tog nezadovoljstva  ja činim dobru stvar, stvaram i to je za mene uspeh. Hoću da kažem, ne izuzimam ja sebe iz te priče, ali, valjda kada dodje do politike na našim TV i drugim ekranima, meni nešto pripadne muka, kao i zbog reklama i raznih svakodnevnih lažnih obećanja. “Aaaaaaa, neš’ me tu vidjeti!”kako reče neki lik u nekoj seriji. No, no, no, koliko god jeste činjenica da je čovek zoon politikon, ja bih da se pravim mrtva u tom slučaju i budem Zozon artistikon. Glumim budalu. Ma, bolje i to nego da glumim da sam pametna. Ne zameram nikome, ne potcenjujem ništa, verujte ljudi u šta god hoćete, samo neka mi neko odgovori da li je naišao na prašak za veš koji pere kao na reklamama? Da li primećujete razliku u veličini proizvoda koji se reklamira i onog koji kupite, na primer, sladoleda? Ja sam tu surovu istinu doživela i preživela,hahaha…Ili, ona famozna sniženja gde su prvo nabudžili cene, pa ih kao drastično snizili? A, tek, farmaceutske kuće i priče o bolestima i sprečavanju istih, jooooj! Nismo deca, znamo mi šta je reklama i njen cilj, ali bezobrazno, preterano uvlačenje u zdrav mozak nas ubi! Pa, koliko prosečan penzioner odvaja para za lekove? Šta ćemo sa paprenim cenama za decu, njihovu odeću, ishranu i sve ostalo? Šta ćemo sa standardom? A servira nam se prosperitet zemlje! Molim imena ljudi koji žive od prosečne plate, plaćaju račune, jedu zdravo i redovno , kupuju sebi stvari, putuju…i to sve odjednom! To se zove kod nas elita! I na sve to, finiš ispranosti mozgova su emisije koje udare na emocije konzumenata, prikazujući  bedu, nesreću jadnog naroda, kojima stiže konjica u pomoć tj humanost nekih velikih proizvodjača, praveći od komarca magarca. Da, to je lepo videti, ali sve je to velika reklama.

Prava sloboda je, zaista, sloboda uma i svako iole misleće biće to zna! Tvoja je volja  da tu slobodu tumačiš i koristiš na svoj način, ali, samo bar jednom se seti da živiš u ovoj zemlji sa sistemom koji zavisi od globalnih ciljeva nekih bolesnih ideja, bolesnih bogatih pojedinaca, koje nije briga što  tvoje veliko srce sa ponosnim nasledjem predaka zaslužuje poštovanje i život bez laži i prevare.