Naličje lica

Ovde bi trebalo postaviti jasnu razliku između ova dva, međutim ovakav redosled reči može da zavara i odvede vas u krivi smer. U pojavnom smislu, lice bi trebalo biti nešto lepo, originalno i prirodno, a nasuprot tome stoji to naličje kao „pozadina nečega“.

U velikoj meri to lepo i prirodno lice ima tu svoju „pozadinu“, to naličje koje ruši sve ono i sav utisak stečen o prirodnosti i originalnosti. Možda niste o tome razmišljali i sada ste malo zbunjeni, ali verujte, niste ni svesni koliko smo okruženi tim „licima i naličjima“… To su hobotnice ovog vremena iz čijih pipaka teško da se možemo iščupati. Biti dobar sa nekim ili nekom, do tačke idealizacije, vrlo je opasno jer u tom slučaju od „drveta ne vidite šumu“.

U tom pojedincu gledate sve najbolje, prosto se zalepi za vas, očara vas nekim gestom do te mere da postaje u vašim očima samo on ili ona i ta zaslepljenost ne dozvoljava da iko utiče na vaše mišljenje. I… Onda, jednog dana, taj pojedinac učini nešto što ni u snu niste očekivali, prosto napravi nešto do te mere da se toliko razočarate i sva ona lepota istog, ruši se kao kula od karata.

Mislimo, da tog pojedinca poznajemo i da nas ne može razočarati, jer tu smo mogućnost, upravo tim idealizovanjem isključili, kad ono… Desi se, da budemo povređeni, da se iščuđavamo zašto je to tako !! Onda nam se svakakve misli motaju po glavi, izvodimo razne zaključke, kolebamo se… Tek u nekoj završnoj fazi, dođe nam u glavu i tako nas tresne da tek tada uvidimo, zapravo koliko smo bili naivni, lakoverni a taj ili ta, vešto su to koristili i iskoristili, a što mi nismo videli svojim očima.

To naličje lica, tako nas spusti na zemlju, da se zapitamo: Šta je to, što prema pojedincima osećamo toliku privrženost, ushićenje i gledamo ih kao idealne? a potom se debelo razočaramo. Ovakav način razmišljanja ipak je ukorenjen u našem narodu. Stvaraju se kultovi pojedinaca, koji to opet obilato koriste za svoje ciljeve, te nastoje da manipulišu, gde god to mogu i dokle hoće! Upravo takva lica su puna svojih naličja, koja toga trena ne znamo, ili nećemo da znamo.

Kako stvari stoje, ta pojava se nikada neće iskoreniti, jer uvek će biti naivnih i sklonih idealizovanju koji se lako preko vode „žedni prevedu“. Imajte u vidu da i sa božje strane nije dobro, niti prihvatljivo idealizovanje.

Slobodan Osmokrović