Ne verujem u padobranska prijateljstva

Lukavo je i navalentno pri prvom susretu kad vas neko smatra većim prijateljem od svih do tad prijateljstava. Jasan simptom da nešto nije u redu kod te osobe. Takvih nastupa je danas sve više. Posebno na društvenim mrežama. Što je za svakog normalnog čoveka, pa i dete, apsolutna glupost, kojoj se automatski odupireš. Neprihvatljivo. Uvidevši otpor, ta ista lukavost dobija drugo lice – lice prezrivosti jer vas nije prevarilo. U najkraćem roku možete videti koliko lica može imati jedan čovek. Takvi imaju samo jedno ime, a to je prevarant. Nekima i pođe za rukom da vas prevare, jer pitomije i strpljivije se približavaju vašoj ličnosti.

Sve počinje kao bezazlena i neobavezna komunikacija, uz potpuno opuštenu prirodnu atmosferu dve osobe koje su se slučajno srele i zagotivile. Poneseni onim „ništa nije slučajno“, otvarate se i počinjete izlagati svoj život kao da sedite sa nekim od svojih najrođenijih. U tom grmu leži zec. To će vas kasnije koštati malo većeg nerviranja i kajanja za svoju naivnost. Instant prijateljstva su nezdrava, jer nisu izgrađena na temeljima pravog poznanstva. Veštačka dopadanja, obično izazovu lavinu neshvatanja, koju posle niko ne može zaustaviti od pogrdnih reči. I opet ćete videti da ste bili nečiji ulov ili plen, kako god ostaćete razočarani.

Ljudska glupost je obezvrednila sve što je plemenito u ljudima. Dobrota još po malo korača bezvoljno, jer su je ljudi mnogo puta zgazili. Koliko je moguće danas imati poverenja u nekoga? Da li se zna značenje te reči? Dozvoliš ogroman prostor svakome, o kakvom god odnosu da se radi (prijateljstvo, posao, ljubav, šta god), opet će se zabavljati, degradirati, omalovažavati, pljuckati i sprdati se sa ukazanim poverenjem. Danas se do slave dolazi tako što se popneš na nečiju glavu i mašeš zadovoljan. Svlačeći svakoga do gole kože, iznoseći tuđi prljav veš, dosežu do ciljne publike... Stvaraju svoje fan grupe, gde se gnjide nazivaju herojima.

Dva iskrena prijatelja zbližavaju isti neprijatelji. Slični pogledi na život, deljenje sreće i tuge. Biti uvek dostupan i zahvalan što postoji neko – ko će ruku da ti pruži. Potrebno je mnogo tolerancije, fleksibilnosti, razumevanja, da bi se prijateljstvo zadržalo. To je obostrana obaveza trajnog prijateljstva. Što je u današnje vreme nemoguća misija. Odjednom svi su zavoleli reflektore, transparento prikazivanje šta jedu, s kim spavaju, koga obogaljiti kao bezvredno biće, slava po cenu da se pokaže i najniži deo sebe. Druženje iz interesa je prioritet zarad dostizanja ličnih ciljeva. Takvih je sve više i sve ih je teže prepoznati u tom mravinjaku „ljudi“.

Distanca je savetnica za bezbednost od neljudi. Zato, odstojanje je najsigurniji bunker, gde možeš sačuvati svoju privatnost za sebe.

Ne može niko da me izneveri, jer ne dajem potpuno poverenje neznancima. 

Sonja Grbović Radovanović