O smokvi, Adamu i Evi

Danas sam brala smokve, obukla sam košulju koja ima duge rukave kako bih zaštitila ruke od smokvinog lišća jer ono izaziva svrab i blago peckanje kože.Možda je smokvi to svojstvo podario stvoritelj kao odbrambeni mehanizam od nasrtljivih ljubitelja njenog ukusnog ploda?
Berući smokve, nisam mogla da zaštitim lice i šake. Posle izvesnog vremena osetila sam svrbuckanje.
Malo sam se češkala, brala smokve i kontemplirala.
Setila sam Adama i Eve, naših praroditelja, setila sam se kako su izgnani iz raja kad su priznali bogu da su jeli jabuku sa drveta znanja. Naime sakrili su svoju golotinju smokvinim listom. Mogu da pretpostavim koliko ih je taj deo skrivene golotinje peckao i svrbeo dok su pričali sa bogom. Kad ih je bog pitao zašto se pokrivaju smokvinim lišćem, oni su odgovorili da sakrivaju svoju golotinju. Tako je bog saznao da su jedini ljudi u edenskom raju neposlušni jer su jeli zabranjeni plod jabuke sa drveta znanja. Isterao ih je iz raja. Evu je zajedno sa svim budućim ženama prokleo da rađaju u mukama i slušaju muževe, a Adama i sve buduće muškarce da naporno rade. Ni zmija, nagovaračica, nije pošteđena kazne, dobila je da ceo život puzi po zemlji i bude neprijatelj čovekov. A stablo jabuke nije više sveznajuće, ali su plodovi i dalje ukusni.

A moglo je bolje!

Mogli smo svi živeti u raju. Muškarci da budu neradnici, žene da ne rađaju u bolovima i da ne slušaju muževe, zmije da imaju noge ili krila i da budu prijatelji ljudima, da se svi divimo jabuci, ali da je ne jedemo. Da se razumemo, nije to neka žrtva, ne jesti jabuke, spram patnji koje su se lančano nadovezale na ove kletve kojima je bog kazno naše praroditelje a tim činom i sve njihove potomke.

Smokva ima krupno, reljefno, sočno lišće, žbunasta je. Kako se nisu setili da se sakriju u žbun smokve. Bog ih ne bi video, a buduće čovečanstvo ne bi patilo.Možda su bili nesnalažljivi ili nedovoljno trpeljivi da izdrže svrbuckanje u smokvinom žbunju dok strašni bog ne prođe, a i sat  dva posle izlaska iz žbunja. Sve u svemu, naši praroditelji su krivi za patnje ljudskog roda. Kako smo nastali od takvih, još smo i dobri. Koliko su se oni žrtvovali za svoje potomke? Da li se iko od nas žrtvuje za svoje potomke? Iznenadih sebe ovim pitanjem! Da li se od gena naših praroditelja ne može pobeći ili je nebriga za potomke  svojstvo čovečanstva?

Smokva je svedok raznih događaja kroz istoriju, od Adama i Eve do danas. Poreklom je sa istočnog sredozemlja. Simbol je plodnosti, mira i blagostanja, a najrasprostranjenija je baš tamo gde se često ratuje. Ona je svedok mnogobrojnih predanja i biblijskih priča.

Smokva u mom zemaljskom životu ima važno mesto, a biće prisutna i u mom zagrobnom životu. Baš je lepa i dekorativna. Ona je biće koje mi, pored moje keruše, uvek nacrta osmeh. Naravno da volim njene slatke plodove i kad su sveži i kad su osušeni. Ali volim i njen žbunasti izgled s krupnim, egzotičnim lišćem. Štrudla s pekmezom od smokava pa odozgo orasi, ma kakve medeline štrudlice, ne mogu da se mere s mojom štrudlom. Pa lenja pita od istog pekmeza, miriše kao da je iz raja stigla. Pa slatko od smokava s aromom tek ubranog rezetla, tu su reči suvišne.

Nego, imam problem. Smokvu vole i čvorci. Pre tri godine, valjda je čvorke zadesila neka kriza pa su migrirali u moj komšiluk i navalili na moju smokvu. Uopšte me se ne boje, ni metle, ni kamenica, ni komšijine vazdušne puške. Osvajači, došli i odomaćili se. Morala sam da orežem smokvu na određenu visinu i prekrijem je mrežom. To ih sprečava da jedu plodove. Ali uvek imaju svoje uhode koje čuče na visokom boru, koji je pored smokve, i čekaju da ja skinem mrežu. I tako tri godine, ne odustaju.

Kad mi stigne vreme za selidbu u zagrobni život, moji potomci će prosuti moj pepeo po dvorištu ispod  smokve. U sopstvenom zagrobnom životu ima da mirišem slatke plodove smokve dok me odozgo, danju đubre ptice i greje sunce, a noću obasjava mesečina. Pa na ovome bi mi zavideli i slavni bračni par, veliki Ramzes II i supruga mu Nefertiti. Eno im njihove mračne piramide sve zajedno sa pljačkašima!

Eto, Adam i Eva su odavno proterani iz raja, a smokva je i dalje rajsko voće. A ja imam sopstveni raj u kome je smokva kraljica.