Odgovornost, ne magnovenje

Zadrti i bezobzirni! Ništavni i mali! Koji ne zaboravljate, koji dižete svoja prsa preteći nemoćnom licu! Pefektni i perspektivni! Budućnost je tu za vas... Vaša je prirodna umnost, svako iskustvo zadovoljstvo, svaki projekat čin unutrašnjeg preobražaja, a svaki susret mogućnost da sebe okupate nečijim imidžom...

Vi ste detaljisti, posvećujete se svakom segmentu poslovanja, dajete sugestije, ispravljate, sve u skladu sa vizijom... Vi znate šta je pleonazam, zar ne, vizuelne slike? Sve što radite samo je u cilju progresa, unapređivanja jednog sveta, vašeg, velikog, svetskog... Nećete dopustiti da nešto promakne, jer to onda ne bi bilo profesionalno, a bili biste tužni danima, jer teško je biti shvaćen u ovoj sredini...

Niste odradili Power Point prezentaciju na vreme... Propust... Pustite Šopena, skuvate čaj od mente, dugo zurite kroz prozor, posmatrajući gracioznost jedne kale u vazi...

Niste bili dovoljno nametljivi preko telefona dok ste razgovarali sa predstavnicima medija... Propust... Depresija... Niste dovoljno dobri, niste dovoljno snažni da podnesete taj gubitak! Nemate urođeni lidership u sebi... Bilo bi korisno pohađati jednu od radionica javnog nastupa ili pregovaranja... Možda kriznog oglašavanja... Bilo bi sjajno za vašu karijeru da odete na neki webinar ili konferenciju, gde će vas naučiti da vaši postovi na društvenim mrežama imaju hiljade, stotine hiljada lajkova i šerovanja! To bi bilo sjajno! Kako je to daleko od vas... A vi to zasluđujete, znate to, duboko u sebi...

Vi napredujete, učite, trudite se, radite na poslovnom sebi. Umorni ste od poslovnog sebe, dolazite poslovnom sebi, samog poslovnog sebe preispitujete... Vi ste cveće u toj masi haotičnih umetnika, radnika, prodavaca, vozača, pijanaca, muzičara, vajara i mislilaca... Vi ste organizatori zbivanja, vi ste uvek odlučni, stabilni, sem, možda ponekad, tugaljivi... 

Ne shvataju vas ti noćni šetači koji ubijaju vreme, kao da ga imaju večno, ne shvataju vas rastrojeni, ne shvataju vas oni koji kasne, oni koji su pali nisko, ispod lepe, zelene i potkresane trave po kojoj želite da gazite... Pa čak i kada pogledate gore, vidite samo ružne krovove oronulih kuća koje bi trebalo srušiti, jer se ne uklapaju u sliku savršeno metalnog, karamelizovanog centra prestonice...

Sve biste promenili! Vi imate misiju, za to ste rođeni, vaša dušica čezne da se okupa u čistom, mirišljavom oblaku koji nema grehove, koji je ispražnjen od dubine u kojoj se, zar ne, čovek može samo udaviti. Ne idite preduboko! Ne slušajte muziku koju ne možete da razumete, ne gledajte to slikarstvo koje može da naslika svako dete, ne obraćajte pažnju na gomilu mase koju je neko tesao rukama da bi ličilo na figuru! 

Desiće vam se nešto. 

Jasna Rakićević