Petao koji kukuriče pre zore biva zaklan

Kada je petao pre četiri hiljade godina u staroj Grčkoj zakukurikao pre zore bio je smatran herojem sunca. Sunce je izvor obnavljanja i kao žuta lopta na nebu bude zora u beživotnom i mračnom prostoru svemira. I danas je sunce izvor života na zemlji, ali da li je i zora za petla, koji ustaje pre nje?   

Vrlo često čujem vesti koje govore o nepravdi učinjenoj malom običnom čoveku. Pitam se, zašto sve loše što može postojati ispod sunca zadesi malog običnog čoveka. Često mi prolazi kroz glavu kako se ti ljudi bore sa svim problemima, kada im je ionako život težak i komplikovan. Kako to da nikad u vestima nije osvanula priča o bogatom čoveku koji trpi neku nepravdu? Par puta sam dolazila do zaključka da su bogataši lišeni nepravde. Upravo ti moćni i bogati ljudi stoje visoko iznad nje i po tome postaju “veliki”. Njihovi petlovi mogu da kukuriču pre zore iz sveg glasa, a siromašnima ne. Visoko društvo ne trpi pravdu i ne daje ih nižim staležima. Ne daje ih jer po njihovom oni nemaju prava na to.

I pitam se, ko gradi pravdu?

Siromašni ne mogu da kupe ni vreme, ni petlove, ni zore, ni bezbrižna svanuća. Siromašni i nemoćni se bore nematerijalnim sredstvima, i to ličnim uverenjima i ličnim revolucijama. Taj njihoh kukurik, koji više podseća na krik, ne može da sruši nijedan društveni sistem, ali onog ko to radi sistem proguta.

Jednom prilikom, posmatrala sam sa prozora kako od dva nepropisno parkirana automobila pauk odnosi stariji automobil. Očigledno je da je vlasnik starijeg auta neko ko ne može sebi već duže vreme da priušti novi. Dok neko ne može da priušti drugi auto, onaj bolji i skuplji i dalje ostaje da stoji nepropisno parkiran. I sada vlasnik starijeg auta bi mogao da se žali, ali da plati kaznu, dok onaj drugi i dalje može da stoji na istom mestu sa punim džepovima.

I pitam se, koji petao mora da se rodi, pre kog svanuća, ispod kog sunca čiji bi se kukurik jasno čuo i zadržao u grlu, i u glavi tog grla, na kom vratu.

Zaključak: dok univerzum ne stvori nezubato sunce malom običnom čoveku ostaje da kukuriče u sebi, čak i posle svanuća.

Ana Berbakov