Preobražaji

Kako se osećao Gogoljev Kovaljov, kada se jednog jutra probudio bez nosa? Kako se osećao nos koji je u fraku lutao Petrogradom, krijući se od svog uplašenog vlasnika? Dobro poznati Gregor Samsa, iz čuvene Kafkine pripovetke, dugo je posmatrao svoje unakaženo buboliko telo, zatvorivši se u ugao svoje tamne sobe. U svetu Makonda preobražaji su maltene uobičajeni. Princ može da postane žaba, ljudsko telo može da se preobrazi u leptira i slobodno poleti. Ipak, sve su to humani preobražaji karakteristični za jedan svet fantastike i prekoračenje granica razuma.

Šta je sa nehumanim preobražajima? Postoje preobražaji ljudski koje savremena kultura nije dovoljno ispitala i analizirala. Jedno ostaje nejasno. Kako izgleda kada se čovek preobrazi u govno? Da li čovek može da postane govno? Iz ugla našeg posmatranja, govno je ljudski otpadak i balast, nekorisna masa i nepotrebna materija, koju preko klozetske šolje otpuštamo u kanalizaciju, osim u slučajevima izvesnog đubrenja zemlje.

Da bi čovek postao govno, on telesno ne mora da se preobrazi. I dalje može da ima glavu, trup i noge i da poseduje ljudski oblik, ali koža nekako potamni, postaje vlažna i meka, ionako duguljasto telo sada poprima zmijoliki oblik. Bilo koji deo tela da pomerate, na posteljini ostaju braonkasti tragovi. Nema tu nikakvog zaprepašćenja.

Tako se postaje govnar. Ali, govnar nije svestan da je postao govno. O tome njegovo okruženje mnogo ne raspravlja. Ponekad nam se čini da se svi utrkuju ko će pre da se pozdravi sa govnetom, jer govno, pored svih svojih smrdljivih mana, ima u sebi nešto neodoljivo. U tome je njegova blagodet. On i dalje ponosno šeta ulicama grada, ne osećajući nesnosan smrad.

Priča o govnarima uvek nas vrati u realan svet. Nema tu nikakve fantastike. Zaprepaste nas razne levitacije, opiranja gravitaciji, preobražaji koje normalan um ne može da prihvati, ali preobražaj u govno ostavlja nas ravnodušnim. Samo se postavlja pitanje: ako govno smrdi, ako je svim svojim delovanjem simbol beskorisnosti, odvratnosti i ulepljenosti, ako je ono naš usud i zla sudbina, i ako je ono zaista personifikacija smrada, otkuda oko nas toliko govnara?

Ivan Novčić