Saveti za ugodno putovanje - Zapad vs zdrav razum i higijena

Pre svega, poenta ovog teksta nije kako da izbegnete fizičke tegobe i stres, mada će isti biti spomenuti, već analiza koliko daleko idu strani sajtovi u savetima za svoje svilene, nežne i pomalo lakomislene građane, kao i kako se to odražava na nas, ljude iz istočne Evrope, latinske Amerike i ostalih zemalja koje se nalaze u kritičnoj zoni, prema ustaljenom mišljenju stručnih čistunica sa zapada. Uz zapadnjačke savete ponudiću zdravorazumsko viđenje stvari i rešenje problema od strane praktične žene iz (jugo)istočne Evrope. Odnosno želim da objasnim koliko je glupo povoditi se za trendovima i istraživanjima ili ostajati zadrt u navikama svog podnevlja i mentaliteta, kada uvek i u svakoj situaciji čovek može misliti svojom glavom i isplanirati put, sprovesti mere zaštite od bolesti, odraditi metodično i temeljno sve one stavke koje bi u toku puta mogle da izazivaju stres.

Prema navodima stranih sajtova, prvi „fatalan“ susret sa boleštinama dešava se na aerodromu, tokom bezbednosnih provera, jer tada ljudi u žurbi mahom hodaju bosi po prljavim podovima aerodroma kako ne bi gubili vreme na obuvanje. Tada im se savetuje da na nogama imaju barem čarape, koje će posle da zamene u avionu i da se obuju. U Srbiji se prodaju tanke pamučne čarape za baletanke i espadrile, za oba pola, koje se ne vide kada se obujemo. Dakle, diskretne pamučne čarapice, sa laganom obućom koja se brzo obuva i problem rešen. Nema potrebe da hodamo bosi u čarapama do aviona. Osim što prljamo čarape i navlačimo na sebe bakterije, rizikujemo i bolove u stomaku. Naši stari su u pravu kad kažu da sve kreće od bosih nogu. Dodatan savet koji bih mogla da dam, ukoliko ćete dugo putovati bilokojim prevoznim sredstvom, da operete svu obuću u veš mašini, dobro osušite i da pospete praškom za stopala unutra. U toku puta bi trebalo da imate barem dva para udobne obuće sa čistim pamučnim čarapama. Ostatak obuće bi trebalo da bude spakovan odvojeno od garderobe. Ukoliko je moguće, brišite noge vlažnim maramicama i stavite dezodorans za stopala. U avionu, mogućnost takve higijene je minimalna, budući da je zabranjen unos za većinu proizvoda, ali imate vodu, sapun i ubruse u toaletima, tako da će i to biti dovoljno. U pogledu putne higijene, imamo mogućnost da se bolje rangiramo od stranaca.

Kupanje u hotelskim kadama je apsolutno nepoželjno prema navodima stranih sajtova, jer su ili prepune bakterija ili dezinfekcionog sredstva. Naime, ispitivanja su pokazala da je sav pribor za čišćenje hotelskih soba, naročito kupatila prepun bakterija ili sredstava za čišćenje. Ovaj savet bi više važio za strance koji su zapravo željni kade više nego odmora, pošto ispada da je u inostranstvu luksuz imati kadu kod kuće, dok u Srbiji svaka druga kuća je ima.

Što se tiče konzumiranja sirovih namirnica, ja bih to konzumirala isključivo ako je voda bakteriološki dovoljno ispravna da mogu da operem voće i povrće, dok sirovo meso mi ne pada na pamet da konzumiram ni u Beogradu, a kamoli negde drugde. Stranci navode da bi sve to trebalo da se izbegava jer po njima voda nigde nije ispravna, dakle, preporučuje im se samo kuvano. Tvrdnja da voda širom sveta nije ispravna je pogrešna. Beogradska voda važi za jednu od najispravnijih u Evropi. Dovoljno je samo na mapi pogledati da li kroz željenu destinaciju protiče velika ili brza planinska reka potom izguglati da li postoji postrojenje za obradu vode i na osnovu toga možete sami stvoriti sliku o ispravnosti. Najčešće, mesta kroz koje protiču gorenavedene reke imaju ispravnu vodu.

Na kraju, strani mediji navode kritične i rizične destinacije u infektivnom pogledu, među koje ubrajaju celu istočnu i jugoistočnu Evropu u istom košu sa Afrikom. Čitajući strane savete za ugodno putovanje, stekla sam utisak da su osmišljeni shodno nezdravim higijenskim navikama ljudi sa zapada, koji su uistinu veoma ulenjeni brzim načinom života i radom za kapitaliste do te mere da ne mogu da usvoje mnogo praktičnija rešenja, niti su spremni da sprovedu petominutno internet istraživanje jer najčešće ni ne znaju odakle da počnu. A, onda su im krive Afrika i istočna Evropa za raznorazne tegobe, te prave specijalne vodiče za snalaženje u „prljavštini“ zemalja trećeg sveta. A, mi pošto smo skočili iz opanaka u lakovane cipele imamo utisak da ćemo putovanjem u zapadne zemlje ući u sterilnu zonu, kao da visok standard i bogastvo neobjašnjivo pročišćavaju vazduh, prevoz i hotelske sobe od raznoraznih saldžama.

Radmila Stolić