Sloboda

Uvek kada treba da pišem imam dilemu, kako početi i onda par trenutaka, a nekad i minuta, ćutke gledam u slova tastature dok se misli ne "poslože" kako treba.

Verovatno se i Vi pitate koliko je ko slobodan i šta se pod slobodom podrazumeva? Koliko se ko time zadovoljava i koliko pojedinac može samostalno da funkcioniše i bude svoj, a da nema osećaj da mu neko visi nad glavom, a potom i sputava radnje i osećaje? Za nekoga osećaj slobode je taj što može da sedne u neki kafić, opusti se, pusti misli na "pašu", onako zavaljen u stolici čekajući radnicu u mini suknji da ga posluži, a cvrkut ptica sa okolnog drveća čini mu dušu ispunjenom...
Pa, dobro, nije ni to ništa loše, ne zameram, ali ni to ne može svako da priušti, jer i ta sloboda košta i diktira da li se to može ili ne... Neko slobodu shvata tako da u rođenoj kući može da radi šta mu je mila volja, da viče, lupa... Peče roštilj ili sluša muziku da se čuje do pola ulice i da mu niko ne zalupa na ulaznu kapiju i prigovori. Ovo, ruku na srce, možda i može gde su obične kuće, ali u stanu nema šanse, jer nađe se neko kome smeta ta "slobodna buka" i onda sve ide u neželjenom smeru.

Slobode koje se tiču života i životne egzistencije vrlo su škakljive teme za naše društvo. Škakljive u smislu da dolazimo na teren koji nije naš i neko drugi utiče i diriguje istim. Da li je sloboda ugrožena ili će biti još više problematično kako vreme i društvene prilike budu odmicale i da li pojedinac ima mehanizam da se "odbrani" od tog nedostatka slobode?  Vrlo se često pitam, a tražeći rešenja i setih se sada radnika koji rade u firmama gde su vlasnici stranci, mislim na privredne subjekte, strance koji su dobili novce da zaposle naše ljude, a onda se pitamo zašto su tako surovi i diktiraju način rada, a došli na naše parče zemlje i na to parče, uzimaju "komadiće" naše slobode... A onda, jednoga dana, pojave se neke čike sa kapuljačama, kažu fantomkama, na glavi i sa građevinskim mašinama poruše objekte pod okriljem duboke noći.
Da li je to sloboda ? I... nikom ništa...
Ne bih više dužio, a moglo bi se tu još dosta toga reći, mada sama činjenica da su nam kapije u sred bela dana u ulici tj. na kućama zaključane, dovoljno govori o stepenu slobode koji jeste i našoj bezbrižnosti na koju smo mogli nekad računati, a sada više ne.

Slobodan Osmokrović