Srbija i žene 43+

Naletim nedavno na tekst koji počinje ovako: „U Srbiji žene sa 43. izgledaju i osećaju se kao babe“. Zašto baš sa 43.? Stanje u Srbiji je toliko loše da bi i žene od 35. na primer, mogle da se osećaju i izgledaju kao babe. Ili do 43. nisi žena već nešto sasvim šesto, kakav god da ti je status - bračni, društveni, ekonomski?

To „kao babe“ u najmanju ruku znači, da mi, žene starije od 43. izgledamo i osećamo se loše?! Piše dalje, da smo izgubile smisao za humor i volju za životom. Pa zar sve redom, majku mu?!

Mali je broj onih kojima je život u Srbiji dobar. Posebno ženama. Ako si žena i živiš u Srbiji, pa još imaš 43.,4.,5...Bolje da nisi živa? U našim medijima žena je, u najmanju ruku predstavljena kao tragično biće.

Retke su oblasti života u kojima žene nisu diskriminisane. Neke su žene silom prilika domaćice, neke u teškoj muci žive i rade, neke su otpuštene. Stres i brige više napadaju žene od muškaraca. Prevencija i zdravlje nisu medicinsko već političko pitanje. A lepota – ekonomsko.

Po onome što sam u prilici da pročitam, muškarcima je u Srbiji život mnogo lepši i bolji.

I onim malobrojnim ženama koje imaju nadprosečne plate i koje imaju „herca za kurvanje“ jer „kurvanje ume da podmladi“. Mi ostale ni na šta ne ličimo?

Istina je da smo preživele svašta – inflacije, ratove, prirodne katastrofe, i pretnje i obećanja, ali da li je istina da smo pregorele od muke? Može li žena u Srbiji, pa još starija od 43., sa umanjenom platom, sa kreditom, sa dugovima, bez plate, sa mužem, bez sponzora, bez muža, bez alimentacije, bez masaže, bez fitnesa, bez kozmetičara, bez šoping cetnara, bez soka ceđene pomorandže, bez cediljke za citruse, bez šake koštunjavog voća dnevno, bez Tajlanda... Da se ne oseća babom?!

Hoćete li se šokirati, ako vam kažem može! Ili pasti u nesvest ako vam kažem da većina žena 43+ izgleda odlično i oseća se tako!? U Srbiji. Uprkos svim sranjima. Uprkos svim ne - imanjima. Uprkos neretkim bolnim iskustvima.

Mi žene 43+ smo čarobnice. Posle svega šta smo preživele umemo ni od čega da napravimo nešto. Naše godine i naše iskustvo donele su nam nalet nove energije. Više se ne opterećujemo glupostima. Znamo da nismo savršene, sise su nam krenule na dole, imamo bore, ali smo dobre ribe. Varaju se oni koji misle da je žena riba samo dok je mlada. Smisao za humor nas je održao. On je naš lek.

Naša deca i unuci su naša snaga. Borimo se, padamo i dižemo. Svakodnevno. Kako i ne, kad je mnogo toga oko nas govno. Smejemo se i plačemo. Mi se ne poistovećujemo. Ne damo da nas pojede raspadnutost okolo, ružna oronula prošlost, skaradna sadašnjost, uniformisanost tela i duha. Mi smo Kalamiti Džejn naših života. Imamo naše pištolje za ispucavanje besa. I radosti nad radostima. U našim životima još uvek ima topline. Još uvek ima drhtanja srca.

Znamo mi vrlo dobro gde i kako živimo. Samo, to nije dovoljno dobar razlog da se osećamo i izgledamo kao babe! Čak i ta menopauza, kojom nas plaše i zastrašuju - posle svega što smo preživele deluje kao ladan potok. Pregazićemo i njega, lagano i započeti novi period života.

A jednoga dana svi ćemo ostariti, pa čak i mi žene 43+, u Srbiji. Ako dovoljno poživimo.

Dotad, ne dozvoljavam da neko pokuša da mi objasni da treba da se osećam i da izgledam kao baba! Samo zato što živim u Srbiji.

Osećati se i izgledati dobro u Srbiji, kada si žena preko 43. nije stvar društveno- političko- ekonomskog trenutka. To je stav.

Aleksandra Kivela