Srećna Nova godina!

Prvo januarsko jutro. Ono koje miriše na nadu, začetu sa prvim mirisom zime, da će od danas pa nadalje, biti drugačije, bolje. U prvom minutu po ponoći, dok euforija čestitanja još traje, nekim čudom zaboravimo šta je bilo prethodne godine. Valjda je to normalno, ljudski, nekako...

Kako svet, pa i stara godina izgleda, zavisi od ugla iz kog se posmatra (možda je bolje, umesto ugla posmatranja, reći da zavisi od visine, tj. funkcije na kojoj se posmatrač nalazi). Kako god, neosporno je da je godinu iza nas obeležio napredak, koji je počeo stupanjem na vlast stranke koja je u svoje ime ugradila reč koja bi trebala da simbolizuje ono za šta se zalaže, a to je upravo ono što sam pomenula da je obeležilo prethodnu godinu u svim oblastima.

Nije da se putevi nisu gradili. Jesu, ali se mi i dalje držimo onih staza, koje vode do obećanih zemalja koje nam pružaju i pravnu i ekonomsku sigurnost i mogućnost da znanje bude nagrađeno i poštovano;

Kultura i stvaralaštvo takođe su napredovali, bilo da pričamo o Sajmu knjiga na kome su gostovale estradne zvezde, starlete i ostale „grudi balkanske“, a književno nebo obogaćeno novim naslovima, izdanjima, imenima koja će tek zablistati;

Na estradi, promoteru talenata i muzičke umetnosti i kulture, najmlađima je data šansa da pokažu svoj talenat i harizmu, nauštrb detinjstva. Sve u skladu sa dečjim pravima. Ko peva, zlo ne misli! A šta misle lovci na talente? Šta misle roditelji? Izgleda da ja baš mnogo pitam;

Na polju ljudskih prava – napredak i te kakav! Parade nisu bile dovoljne, pa se tim stručnjaka okupio i rešio kako da nas, neprosvećene, edukuje po tom pitanju i u jednoj knjizi namenjenoj roditeljima objasnio kako da naučimo dete da postane gej. Literatura za svaku naprednu porodicu!;

Nacionalne manjine, razne organizacije koje se bave pitanjima nasilja, diskriminacije i ostalih pojava koje rezultiraju stvaranjem tzv. osetljive kategorije stanovništa, dobile su, pored prava da pričaju sve što im padne na pamet, bilo to taktično ili ne, svote novca za sprovođenje svojih programa, mnogo veće nego što su dobili poljoprovrednici, kao i veći stepen zakonske regulisanosti oblasti delovanja. Najveći napredak po pitanju ljudskih prava je, definitivno, dostignut po pitanju abortusa i odluka donetih poslednjih dana stare godine. Koliko god da smo protiv takvog uplitanja države u lični život, makar će Avi Karabatić da bude lakše, jer je ona poznata po tome koliko joj je žao abortirane dece i neprestano se pita kako oni sada žive... Tuga;

Privredni rast, suficiti u budžetu, otvaranje fabrika, gradilišta, hapšenje policajaca, reforme, zadovoljan MMF, zadovoljna Evropska unija, zadovoljni svi, samo narod nezahvalan! Večito u nekom stanju sličnom hibernaciji, pa se čak ni Novoj godini ne raduje kao pre. Ne pomažu ni svetleći ukrasi, ni koncerti na trgovima, ni to što je stopa zaposlenosti porasla. (E sad što žene rađaju da ne bi radile, to je druga stvar). Narod ne misli dalje od danas, valjda će ga pooštravanje kazni i jača kontrola plaćanja poreza dozvati pameti, ali o tome ćemo sutra, jer danas je prvi dan Nove godine; onaj koji je ispunjen očekivanjima, nadanjem i blagim oblikom amnezije, radi odbrane od svega onog što je bilo u, sad već staroj, naprednoj godini.

O uspesima onih koji zavređuju pažnju, bili to obični ljudi ili profesionalci u bilo kojoj oblasti, pričalo se, ali nedovoljno, rekla bih, kao i o onome što predstavlja nas u lepšem svetlu. Verovatno nije dovoljno senzacionalno da bi privuklo pažnju i povećalo gledanost i čitanost, a imalo bi mnogo tu da se kaže, kao što ima razloga da budemo ponosni na naše ljude koji se trude da sliku o Srbiji u svetu prikažu na način koji nije politika, crna hronika...

Novogodišnja obećanja ne dajem, jer znam da ih neću ispuniti; račune ne svodim – nema potrebe, a ni računa na moje ime u bankama. Sutra ću misliti o tome šta ću sutra, a danas? Ma, neka je nama srećna Nova godina, red je da čestitamo jedni drugima i poželimo da bude bolja, a kakva će biti i šta ćemo o njoj i sebi reći – videćemo kad prođe.