Srpska levica

Znam da je vlast slatka, da opija, da joj se teško odupreti, pogotovo kada su i drugi interesi, sem političkih, tu upleteni. Nisu srpski levičari, ni prvi, ni jedini, koji su prodali svoje ideale, izdali program i članstvo, te sprovodili politiku, sasvim suprotnu od one za koju su dobili poverenje birača. Nije to nikakvo opravdanje za njih, a ni uteha za prevarene koji su glasali za njihovu politiku.

No, o jednoj drugoj stvari je zapravo reč. Kada su već počinili izdaju, zašto bar ne ućute i ne uživaju u udobnim ministarskim i drugim funkcionerskim foteljama!? Zašto se i dalje brukaju, raznoraznim izjavama, toneći sve dublje, nanoseći ideji, koju, navodno, propagiraju, nepopravljivu štetu!? Jeste ovaj narod pretrpeo svašta, poslednjih 25 godina. Stoji, da ne može da se pohvali visokim stepenom političke kulture. No, srpski levičari mu uporno vređaju, to još malo inteligencije što mu je preostalo!

Znaju li, srpski levičari, šta je levica i za koje društvene ideale se zalaže? Nažalost, nema više onih vrhunskih intelektualaca, poput Mihaila Markovića, da im objasni, šta to znači. Svetozar Marković, Dimitrije Tucović i ostali rodonačelnici srpske levice, prevrću se u grobu, kada vide, ko su, navodno, nastavljači njihovih ideja.

No, kažem, ni to ne bi bilo sporno, da svojim izjavama ne vređaju inteligenciju građana, pokušavajući da nam izvrše lobotomiju, kako bismo pomislili da je aktuelna politika vlasti, spasonosno rešenje, koje smo decenijama čekali. A, možda, te inteligencije i nema, pa igraju na tu kartu, da će opet sve da se zaboravi i da u nekoj novoj kampanji, mogu da ponude neku novu šarenu lažu. Moguće je i to, zaista, videćemo.

Potezima koje sada čine tzv. srpski levičari, učestvujući u vlasti i politici koju podržavaju, kakve ni jedna Vlada do sada nije smela da se usudi da sprovede, rizikuju da se svedu na nivo statističke greške. I to ne bi bila nikakva greota, oni su to i zaslužili, ali slika koja ostaje o levici, ostaće trajno nepopravljiva. Zakon o radu, smanjivanje plata i penzija, opšta privatizacija, oduzimanje socijalne pomoći ugroženima, otimanje od siromašnih i dotiranje kapitalista, koketiranje sa nacionalizmom i crkvom....ako je to levica, pitam se, kakva li je tek desnica i kakvi li su fašisti!

Ne, ne pristajem na lažno podmetnutu tezu, kako nestaju razlike između levice i desnice, te, kako je danas jedina politička podela na one koji su za globalizam i one koji se zalažu za punu nacionalnu suverenost. Ta teza znači da je levica mrtva, i da je političko polje prepušteno neoliberalima i konzervativcima/fašistima, koji trenutno dominiraju.

Ideje levice su suštinski suprotne ovim ideologijama, kojima danas besramno služi. Zapravo, u sudaru ovih ideologija, srpska levica se stavlja, svesno ili nesvesno, na stranu jednih ili drugih, gubeći svoj identitet, ne nudeći nikakvu alternativu, dehumanizovanom i korumpiranom sistemu. I mada je osnovni ideal levice oduvek bila socijalna pravda i ravnomernija raspodela društvenih dobara, što je razlikuje od neoliberala, levica se, kroz istoriju, zalagala i za izmenu osnovnih društvenih vrednosti  i drugačiji pristup potrebama čoveka, što je razlikuje od krajnje desnih, konzervativnih ideologija.

Prate li srpski levičari, bar malo, dešavanja na međunarodnoj političkoj sceni, odnosno, borbu istinske levice? Da li im primer Grčke išta govori? Da li mogu da uporede Program ’’Sirize’’, sa onim što sada rade na vlasti i kažu sebi da su levica? Vide li kuda se kreće klatno u Španiji, sa partijom ’’Podemos’’? Jesu li pokušali da se povežu sa levom koalicijom u Francuskoj, Žan Luka Melanšona? Sa ruskim ’’Levim frontom’’? Sa levičarima Latinske Amerike? Da im daju ideje i prenesu iskustva kako se bori i dela za ideale levice.

Ništa od toga, znam. To je za njih postala utopija, jer kada se jednom uđe u neoliberalno kolo, teško se iz njega izlazi. Ostale su samo jalove akademske i laičke diskusije i rasprave, gde su nestale svetska i srpska levica. Za to vreme, desnica skuplja poene na talasu nezadovoljstva naroda, indoktrinirajući mase anticivilizacijskim vrednostima, govoreći ’’eto, šta vam je donela i donosi levica’’ – glad, siromaštvo, nezaposlenost, bedu, nepravde, socijalne patologije, bolesti... Imali smo prilike da vidimo iz istorije, na primeru Nemačke, kako se to završava, kada se narod, pritisnut nepravdama moćnih, okreće lažnim mesijama oličenim u nacionalističkim i klerofašističkim ideologijama.

Što je poraznije, sveni deo levičarskog javnog mnjenja, i dalje ćuti, totalno pasiviziran, nedelatan, neartikulisan i nepovezan. Povremeno se i čuje neki usamljeni glas razuma, ali bez reakcija.

Smatram, da je krajnje vreme došlo, da se odredimo prema ključnim odrednicama, koje čine aktuelni istorijski trenutak, a koje su i polje razlika levice i desnice. Izdvojiću neke: privatizacija/nacionalizacija, poljoprivreda/industrija, odnos prema novim tehnologijama, centralizacija/decentralizacija, odnos prema obrazovanju, odnos prema zapadnom i ruskom imperijalizmu, globalizam/internacionalizam/nacionalizam, odnos prema neposrednoj i participativnoj demokratiji, ljudska prava i slobode/legitimizam i bozanska prava, odnos prema ženama, starima, deci, manjinama, diskriminisanima, bolesnima... Odnos prema životnoj sredini i životinjama...

Srbiji je potrebna nova, moderna levica, koja će sačuvati sve tekovine istorijske borbe za ljudska prava i slobode, radnička prava, ali koja će i ići u susret svim novim civilizacijskim tekovinama, koje su na dobrobit pojedincu i zajednici, emancipujući ljudsku ličnost.

Zato je ovaj tekst, ujedno i skroman poziv, intelektualno svesnim pojedincima, leve orijentacije, da je vreme da se u Srbiji stvori jedna nova leva snaga, koja će svojim rešenjima, biti alternativa sistemu i retrogradnim snagama, koje pokušavaju da dodju na njegovo mesto.

Završiću, citiraću reči Viktora Igoa, koje smatram prikladnim, da budu vodilja, nekim novim levim snagama: ’’U trenutku kad civilizacija treba da bude podvrgnuta novom ozbiljnom iskušenju potrebnija joj je više nego ikad aktivna, oštroumna, plodonosna, reformatorska vlast, koja saoseća sa patnjama naroda, koja je puna ljubavi, te prema tome i snage! Dolazi trenutak kada će se u strahovitom nadmetanju svi ti propali oblici vlasti - imperijalizam, legitimizam, pravo zasnovano na sili, božansko pravo, zajednički oboriti na veliko demokratsko pravo, na PRAVO ČOVEKA!’’

Igor Maksimović