Srpski zmajevi

Znate li šta je Srpski Zmaj? A Silvan? Znate li nešto o vitezovima, konjima, starim srpskim veštinama?

Ja nedavno upoznah čoveka koji se posvetio, svim srcem, upravo tome da se ne zaborave i da ne nestanu lepe stvari koje su nas krasile kao narod. Plemenitost je prva medju njima. A onda, redom...

Silvan ili Srpski Zmaj, smatra se jednom od najstarijih rasa pasa u regionu. Veruje se da potiče još iz antičkih vremena. Njegove sposobnosti sežu od toga da može biti pastirski pas, lični čuvar, čuvar imanja, lovac, ratni pas...

„Srbima je taj pas bio sve, od čuvara ognjišta do zaštitinika od demona i zlih sila. Prastaro srpsko i vlaško verovanje kazuje da je čovek nastao od vuka, pa kad su se braća razdvojila, bogovi su ljudima podarili pse, da se ljudi i vukovi  ne bi zavadili jedni sa drugima.  Kod Srba se smatra da je taj pas upravo Silvan jer je pre dolaska hrišćanstva ovo bio vuk zaštitinik Šumskog Boga u staroj slovenskoj mitologiji.“, kaže se na blogu Silvan- Zmaj.

U selu Drainci, opština Surdulica, postoji i vredno radi  Udruženje za zaštitu i očuvanje autohtonih vrsta domaćih životinja „Izvorni“.

„Pronašli smo i sačuvali najstariju rasu domaćih pasa, Silvane ili Srpske Zmajeve. Imamo 40-tak pasa. Štenad darujemo članovima iz bratskih, viteških udruženja, pošto su to nekada bili psi srpskih vitezova i njihovi verni pratioci u svemu, pogotovo u borbama. Pored pasa, osnovali smo i ergelu domaćih brdskih konja. Trenutno imamo 11 medjunarodno pedigriranih grla. Sa njima će naši prijatelji vitezovi prikazivati viteške veštine u kampu koji se osniva na imanju najstarijeg manastira na Balkanu, Manastiru Presvete Bogorodice, u selu Palja, opština Surdulica. Imamo nameru da u kampu osnujemo radionice starih zanata, školu jahanja, školu viteških veština... Naši psi, Silvani, neizostavni su deo svega toga.“ , priča za Konkretno naš prijatelj Arsen Andrić, osnivač, organizator i pokretač svega toga.

On naglašava da sam ne bi mogao ništa od toga, da mu u svemu pomažu ljudi dobrog srca, ljubitelji pasa, konja, viteštva, kao i gradjani Surdulice.

„Oko Djurdjevdana, svake godine, potrudimo se da organizujemo tradicionalno pletenje venčića, hajdučki sastanak i takmičenje iz SVEBORA.“, dodaje Arsen.  „To su srpske veštine borenja koje sačinjavaju elementi izvornog, tradicionalnog načina nadmetanja, metodi hajdučko-uskočkih borilačkih iskustava, pastirske veštine upotrebe štapa u borbama, kao i noža i nekih drugih alatki. Sve to čini tradiciju našeg naroda i sve zajedno je ono u čemu mi uživamo i pozivamo vas da nas posetite, u bilo koje doba godine. Uvek će vas dočekati naši Zmajevi i naši vitezovi, jer to je u nama i sa nama, gajeno, negovano,  duboko usadjeno u naša bića i čuvano ljubavlju. Dodjite, vidite, družite se s nama!“

O svemu tome, posebno o Zmajevima, malo se toga može naći u literaturi, osim ako niste posvećenik. Ali evo jednog citata iz Dušanovog zakonika gde se pominju psi Silvani, odnosno Zmajevi:

„Svima onima koji zmajeve drže, ovaj zakonik neka se u um postavi i dovijeka poštuje, jer zmajevi su uz nas od davnina, od prije nego što smo i slovo imali, pa ih valja poštovati i čuvati, jer su od Boga, Kao što nas bez zmajeva ne bi bilo,tako nas bez zmajeva neće ni biti.“

Radojka Rea Sartori