Šta možete naučiti od osobe koja nema ni dan radnog staža

Naš narod je navikao da marginalizuje osobe bez dana radnog staža tako što im, i pre nego što one dođu do takvog statusa u društvu, nudi tri opcije, svesno ili nesvesno: da postanu kriminalci, odu u inostranstvo ili da budu gubitnici i jadnici kojima će se pripisivati osobine poput lenčuge, nesposobnjakovića ili, još gore, sanjara – jer reč „sanjar“ je izgleda postala jako ružna reč. Prvo i osnovno što većina ljudi ne shvata je da su nezaposlene osobe u stvari pokazatelj da je do posla teško doći jer u državi stvarno nešto nije u redu. Ali ljudima je mnogo lakše da nekoga etiketiraju i osuđuju, umesto da se trgnu i nešto učine po tom pitanju. Oni odbijaju da se trgnu jer oni imaju radna mesta i baš ih briga da zastupaju tuđe interese, iako su im pred očima nezaposleni ukućani i najbliži. Što je još crnje, oni su ti koji su glasali za one koji su ukinuli radna mesta, proglasili viškove, a onima koji tek treba negde da se zaposle onemogućili da rade. I nemaju nameru da prstom mrdnu, opet će za te iste glasati, a sve nezaposlene će pljuvati.

To je prva lekcija koju svi ljudi treba da nauče od nezaposlenih – upravo vi svojim glasovima tome doprinosite.

Druga lekcija se nadovezuje na prvu, vi pravite kriminalce svojim glasanjem, osudama, zvocanjem i megalomanskim težnjama koje uporno postavljate pred svojim okruženjem, pred najmlađima, pre svega vašim.

Treća lekcija je da ih učite kako da rade i samo rade kako bi imali pare, a pare se nalaze u inostranstvu – tipično za vas! Što ti, brkata tetkice što držiš metlu, ne odeš u inostranstvo, sama nisi ni uspešna ni bogata, a smatraš se merodavnom da savetuješ decu kako da se obogate. Bravo! Trebalo bi da se zaposliš u agenciji za zapošljavanje u inostranstvu ili da otvoriš svoju. Tvoje iskustvo ili bogata mašta bile bi baš od velike pomoći. Poštene, drage i mile tetkice, bile one brkate ili ne, koje vredno rade svoj posao, izuzete su iz ovog teksta i one su za svako poštovanje. Da ne kažem da gubitnici i jadnici nastaju kada se usled osude i nametanja nerealnih zahteva ljudi nađu u očaju i popucaju po svim šavovima. Kada im se sa svih strana obećava novac, a dušebrižnici ih prvo osuđuju što ne pokušavaju a potom, kada požele da pokušaju, počinju da ih plaše tako što spominju da postoji ipak neki rizik, nesigurnost, da treba triput da mere, a jedanput seku… A sanjara zgaženih snova imamo za izvoz. Niko nema prava nikome da ruši snove svojim zanovetanjem, kritikama i stavljanjem pod lupu svega onoga što sanjar izloži. Sanjar nešto sanja godinama, možda nije ispravno, možda ima puno rupa i slabih tačaka u njegovim zamislima, ali u njemu se krije i snaga da to prebrodi bez straha, usled prevelike želje za ostvarenjem. Nemislosrdnim sranjem po njegovim snovima nećete ga vratiti u realnost i nećete ga navesti da ostvaruje ono što vi mislite da bi trebalo, nego ćete ga ubaciti u depresiju, apatiju i ubićete mu svaku motivaciju da i dalje sanja i sprovodi svoje snove u delo.

Četvrta lekcija koju bi valjalo što pre da usvojite od osoba koje, na veliku nesreću, nemaju ni dana radnog staža je da one svesno ili podsvesno pokazuju vama da ne žele nipošto da budu kao vi, jer vi ste neko ko ne radi za sebe nego za drugog, vi svakog meseca primate bedne ostatke i milostinju za vaš pošten rad, dok gazda na vama bespoštedno zarađuje, a da nije mrdnuo prstom, vi ste ti koji niste srećni na vašem radnom mestu, vi ste ti koji ste možda i zlostavljani na radnom mestu, vama se kroji radno vreme, ne plaća vam se prekovremeni rad i krše se vaša prava – niko normalan ne želi da bude kao vi. Pomislite malo o sebi i o svom položaju. Ako se nađe bar jedna osoba koja bi volela da bude na vašem mestu, onda slobodno ostanite na svom radnom mestu i niste u obavezi da prostestujete. Što se tiče četvrte lekcije, ti ljudi imaju pravo da vam je serviraju svaki put kada zinete da im nešto kažete, imaju pravo da tako misle, imaju pravo i da se bore da u ovoj zemlji bude drugačije, a vi ste ti koji ste u obavezi, i pored milion obaveza koje imate, da ih podržite i da im se pridružite u borbi – velikim delom ste i vi krivi za to, dajte ispravite grešku!

Radmila Stolić