Šta nam ubija kulturu, kreativnost i misaoni proces?

Živimo u doba „sloboda“ i tehnologije nadohvat ruke. Sve ono što je osmišljeno kako bi nam život bio olakšan, sada je zloupotrebljeno. „Slobode“ su dovele do toga da na površinu ispliva sav primitivizam koji se nekada suzbijao obrazovanjem, vaspitanjem, kulturom, u cilju razvijanja kreativnosti i misaonog procesa. Sada nemamo nijedan stub odbrane od svega onoga što se nekada sa punim pravom smatralo kao skandal i sramota. Sva tehnologija nadohvat ruke učinila je da čovek prestane da razmišlja i da se oslanja sam na sebe. Kada udružimo ta dva, dobijamo neandertalca koji nije sposoban da misli, da stvara, da se izražava, da ceni ono što je lepo i dobro i da poštuje ljude oko sebe. Prvi znak odsustva kulture ogleda se u fondu reči kojima osoba raspolaže, a potom i navikama koje pokazuju apsolutno odsustvo kreativnosti. Majmun će i posle 100 godina znati da uzme štap i dohvati bananu koja se nalazi van kaveza, a čovek će tražiti aplikaciju „kako doći do banane“ sve dok mu se ne istroši baterija i dok ne umre od gladi. Šta je sa kulturom? U vreme raznoraznih „prava“ i „sloboda“, niko o kulturi ne sme ni da pisne, jer će se vulgarne mase obrušiti i vikati na sav glas kako uvođenje zrna kulture ugrožava njihova osnovna ljudska prava, pod koje spada pravo na izražavanje.

Ljudima je mnogo zanimljivije da gledaju javno prikazivanje onoga što je nekad bilo zabranjeno, ali nisu svesni da će njihova deca i unuci početi tako da se ponašaju kada stasaju. Logično objašnjenje za to je što će to deca posmatrati kao skidanje okova represivnog društva u kojem je sve bilo zabranjeno, što je daleko od istine. To će im biti glavni argument za poistovećivanje sa „junacima“ rijaliti programa, nasilnih filmova, estradom itd. Sa druge strane, tehnologija im omogućava igrice, aplikacije, internet koji je preplavljen raznoraznim nebulozama, tako da se ljudima još od malih nogu ubija kreativnost i misaoni proces.

Bez kreativnosti nema ni kulture, jer se ništa ne stvara! Bez kreativnosti ne može čovek ni da bude privučen kulturom. Njegove ganglije su naviknute na brzo zadovoljenje, zabavu, pretragu i nabavku.

Misao koja ne ume da misli, zavlada svetom. – Branko Miljković

Obrazovanje je zbrda-zdola, pa čak i kompjuterizovano. Više se ne ide u školu kako bi se učilo, nego se deca šalju na fabrikovanje, baždarenje, kalibraciju, kako bi postala primerci, artikli koji se traže na tržištu rada.

Tako sada imamo fakultetski obrazovane ljude koji na kvizovima redovno daju odgovor da se Dunav uliva u Savu ili u Jadransko more. Njega je baš briga, on je inženjer i njegova svrha je da projektuje tamo neku mašineriju, a „Na Drini Ćuprija“ može biti napisana i od strane Gandija. Bitno je da njemu ne zafali neki šraf za konstrukciju.

Primer do koje mere je iščezla osnovna kultura ponašanja i komunikacije je da danas niko ne može normalno da popije kafu i da popriča sa drugom osobom, jer androidi non-stop pište i škljoca kamera za selfi. Ako ste već izdvojili vreme za neku osobu, osnovni je red da ta osoba kaže svom dečku ili devojci da trenutno ne može da razgovara, a ne da je zove preko Vibera i da je gnjavi 500 godina na telefonu, kao da su preko sveta i kao da ta osoba neće imati dovoljno sati u jednom danu da izdvoji za svog partnera.

A, razgovori su tek isprazni: tip, tip, tip, tip, bibibibibbib, bipbip, tip, tip, bipbip, škljoc… Bibibbibib tik tik tip tip…

Bez kreativnosti nema ni perspektive. Sva obećana perspektiva u stvari je instant i programirana, a onaj koji ne zna da se snađe da uzme i tu dozu samlevene kašice bez kvaliteta, onda može samo da ugradi par kubika silikona u sebe ili da urla kao divlja životinja i da skače iz rijalitija u rijaliti, dok ga ne zameni neko mlađi i još primitivniji.

Radmila Stolić