Stavom ću te, stavom ćeš me

Vežbala sam i vežbala, taj pozitivan stav - i u sebi, i naglas, i vizualizovala, i mantrala, ali ne vredi. Kada su u pitanju šalterski službenici, i ostali državni činovnici (oni iz lokalne i državne samouprave) možete da vibrirate pozitivno do prekosutra, slaba vajda. Sticajem životnih okolnosti, u poslednje vreme sam prinuđena da se često srećem sa ovom posebnom vrstom ljudi i bez obzira koliko bila pozitivna, saznala sam sledeće:

- u centru za socijalni rad- da šaljem negativne vibracije, i da taj moj negativan stav utiče na njihov rad. Do te mere, da ne žele ni da me saslušaju. Uzalud sam pokušavala da im objasnim da ja nisam negativna, već očajna i da sam iz tog razloga tu - jer mi treba njihova pomoć. Dok nisam obavesetila medije o njihovom ponašanju, ništa nisam završila.

- u policiji- da ne bi trebalo da budem zlurada. Tu sam uglavnom ćutala, sa policijom se nije baš zezati?

- u sudu- da je moj stav loš, i prouzrokuje otpor u njima. Od tolikog otpora ne mogu da rade i poštuju zakon?  Tu sam ljubazno saopštila da nisam glupava, kako možda izgledam i da sam se informisala kako o zakonu, tako i o zakonskim rokovima u mom slučaju i procedurama koje ne poštuju. Takođe, da vrlo dobro znam da mogu da se žalim na njihov rad i da ću to sa zadovoljstvom učiniti, jer je u pitanju zaštita maloletnog deteta koje zastupam.

Shvatila sam da imam mogućnost da se sa svim tim službenicima trajno zavadim i izgubim sve šanse da u ovom životu završim bilo kakav posao. Tako sam razmišljajući šta da uradim sa rođenim stavovima, koji mi samo odmažu, naišla na savete i preporuke kako se ponašati pred njihovim veličanstvima:

- šalterski službenici su ljudi, kao i svi drugi. Sigurno da ne žele da rade na tom radnom mestu. Kada bi čuli neku lepu reč, spustili bi loptu. Ne prilazite šalteru sa predrasudom da tu sedi neka pomahnitala zver koja jedva čeka da se obračuna sa vama.

- pre nego što se obratite zaposlenom na šalteru pogledajte oko sebe! Možda to što vas zanima piše negde na nekom A4 papiru koji su izlepljeni naokolo.

- recite dobar dan. Kada nešto pitate govorite razgovetno. Spremite unapred šta ćete pitati.

-  nasmešite se i ljubazno zamolite. Ne ponašajte se plašljivo i snishodljivo. Ne vređajte i ne pretite. Budite uporni.

-  ukoliko sve prethodno ne pomaže, ne povisujte glas.

Za kraj piše : 

- ukoliko ovi saveti ne pomažu i nikako ne uspete da nađete zajednički jezik sa šalterskim službenikom uvek postoji šef ili načelnik. I onda slede linkovi gde možemo poslati pritužbe na rad službenika u institucijama na čije šaltere najčešće odlazimo. Tu su nabrojani zdravstvene ustanove, katastar, elektrodistribucija, pošta, policija, sud...

Zbunjena sam. Sve je nakrivo posađeno. Da bi obavio neki svoj posao treba ti priručnik? Za idiote? Zašto je nemoguće naterati većinu tih službenika da se ponašaju ljubazno i radno? Zašto oni ne rade kako treba posao za koji su plaćeni? Tužno je i nedopustivo kako se šaltersko osoblje ponaša prema strankama. Većina tog osoblja zarađuje svoju platu ponašajući se drsko, arogantno, mrzovoljno.

Ne postoji nikakav priručnik, nikakvo pisano i nepisano pravilo koje može da nam garantuje da ćemo posao zbog kojeg smo došli završiti u roku i na vreme. Bez onog- FTJJP- fali ti još jedan papir! Sem ako nemate vezu, plus kafa, čokolada, piće...

Što se mene  i onog „priručnika“ tiče, uvek sam ljubazna, dok ne popizdim. Čak i tada se

suzdržavam, ne vređam nikoga. Vrlo dobro znam gde sam došla i zbog čega. Govornu manu nemam, i govorim razgovetno. Za ne verovati, ali i dalje sam pozitivna, jer verujem da u tom paralelnom svetu šaltera i državnih institucija postoji neko ljudsko biće koje posao za koji je plaćen radi kako treba. Nije tačno da baš svi redom koriste čuveni izgovor -  nije do nas, do sistema je -  kojim opravdavaju svoje bahato ponašanje. 

Uporna sam. Umem da zapretim, mada retko. Pozovem se na zakone, propise, procedure. Iako ne piše u „priručniku“ vrlo sam informisana. Još uvek nisam počela da šaljem pritužbe na sve strane, iako ozbiljno razmišljam i o tome. Lista bi bila podugačka, mogla bih da počnem od službenika centra za socijalni rad, pa preko suda, EDB-a, policije. Pisanje i slanje pritužbi, puno radno vreme!

Pa se pitam, kada država misli da se ozbiljno pozabavi ovim pitanjem? Jer dok mi radimo na svom stavu - oni nam ga stave.

Aleksandra Kivela