"Vera je gola", ali ne skroz

 Svaki moj tekst je odlomak iz moje duše, ali deo istih sam uspela da sastavim u roman.

Kao autor portala “Konkretno” ovoga puta ću vam predstaviti svoj prvenac “Vera je gola” kroz odlomak iz dela i recenzije.

"Imati pred sobom djelo pisca koji ruši do sada nametnute forme izraza je težak posao, što se intelektualnog djela, ideje, kvaliteta rečenice, igre inverzijom tiče, time je ova priča darovana, ali ako očekujete blagu erotiku sa elementima hardcora, dobićete mnogo više od očekivanog.”

(iz recencije Olje Novaković)

Nada me je naterala da idemo na poetsko-književno veče. Biću joj „par“ ovako rasparena, dok hvatamo Boga za muda i uživamo u tom stisku. Malo je književnika danas, a pisaca je više nego juče. Sve je to sranje zapakovano u korice da bi ličilo na knjigu, ali.. kakvi čitaoci – takve i knjige. Jebe se meni da budem pismena u nepismeno doba. Ni sopstvene misli ne čitam, a kamoli romane i poeziju.

Najveći čitač mojih misli je komšinica Spaska. Zna mi sva slova. Ima skoro sedamdeset. Živi sa mačkom Snupi, kао u sedamdesetim godinama dvadesetog veka. Zaustavila je vreme da je ne bi pregazilo. Moj Fric kad vidi Snupi potpuno otkine, cvili kroz hodnik dok ne zalupim vrata od stana. Loži se na macu, zaskočio bi je. Ima li logike da se džukela loži na mačku? Najviše je logike onda kad je nema.

Spaska živi u stanu pored mog od rođenja, kao i ja. Svojevremeno je bila jedna od najlepših žena u gradu.

Pokojna mati je govorila: „Ljudi se plaše lepote, a ona od same sebe strahuje, i postane ružna. Isto kao i pamet, pa zato poludi. Nema sreće ni u pameti ni u lepoti. Život traži prosečnost, a ta dva to nisu. Neka ti je Bog na pomoći, Vera.“

Posle tih njenih reči sam postala glupa za sebe, a lepa za druge. To je dobitna kombinacija za gubitak identiteta. I Spaska je osvojila sedmicu. Njene kovrdžave plave lokne i zelene oči đavolski lepog lica mamile su uzdahe mnogih demona. Želeli su da osvoje anđeosku dušu. Ta se skupo plaća, a ja sam svoju na vreme jeftino prodala.

Za razliku od mene, Spaska je uvek bila otmena – dama. Muškarci o takvim ženama sanjaju, a onda se usred sna probude u znoju i shvate da im je to noćna mora i ostave ga nedosanjanim. Jer, zašto snevati i tuđe sne? Otkud bi muškarci znali šta žele, o čemu i o kome sanjaju žene koje su uvek budne.

Uvodeći nas grubo kroz otvorenu seksualnu igru na samom pragu svog, uobličenog riječima, neobičnog mentalnog sklopa, ogolivši sebe za osudu i prozivku, šokirajući čitaoca, „Vera“, što se duže otvara i čita, to se više slojeva promišljanja i poimanja života na njoj nakuplja i sada, iako ogoljena, ona postaje ogrnuta prepoznatljivim sarkazmom kojim rečenice njene odišu.       Dok autor pokušava da nas izbezumi svojim sadržajem, ne može nam izmaći fina intelektualna igra izvrtanja stvarnosti i izvrgavanja iste, kao i lažnog morala, oštroj kritici kojom vlada.

( iz recenzije Olje Novaković)

Roman “Vera je gola”, u izdanju “Krik-a”, za koji dan će ugledati svetlost, a do tada me možete zapratiti na mom blogu https://postenavlajna.wordpress.com/.