Rad i više od toga

Dragi čitaoci,

Dobro mi došli.

Ima čitalaca koji pronađu moj kontakt i obrate mi se s ličnim pitanjem. Na neka od tih pitanja mogu da odgovorim, na neka ne mogu. Svakako da ima mnogo više onih koji bi takođe želeli da postave pitanje vezano za svoje probleme i okolnosti, ali ne znaju kome i kako da se obrate. Zato smo odlučili da otvorimo ovu rubriku, gde će adresa na koju možete da pošaljete svoja pitanja biti javno dostupna, kao i odgovori.

Ali, pre svega, dozvolite da se predstavim:

nisam - psiholog, psihijatar, lekar, čak ni mudrac s planine;

jesam - pisac i savetnik za lični razvoj, odnosno životni trener, odnosno life coach.

Uvek je pogrešno kada svoje poteze biramo bez ličnog uvida, samo zato što je neko  drugi rekao da tako treba. Stoga uloga savetnika za lični razvoj nije da daje instrukcije, šta činiti a šta ne. Savetnik za lični razvoj je osoba koja je trenirana da sagleda problem, odnosno situaciju, sveobuhvatnije nego njeni akteri i ukaže im na moguće puteve.

Ako verujete da četiri oka bolje vide nego dva i ako vam je blizak pogled na svet koji iznosim u svojim tekstovima, pišite mi na adresu: milica@konkretno.co.rs i ja ću odgovoriti ovde, u rubrici „Vi pitate, Milica odgovara“, svakog petka, uz pomoć klirera-terapeuta Nebojše Ignjatovića. Imena, lični podaci i adresa sa koje je mejl poslat neće biti objavljeni.

Srdačno Vaša,

Milica Cincar-Popović

*****

Draga Milice,

Ja jednostavno nemam vremena. Sa strane gledano, imam skladan brak i divnu porodicu, ali nemam vremena. Moj muž je jako uspešan u svom poslu i može se reći da smo bogati, tako da ja nikada nisam imala potrebe da radim. Brinem o naše dvoje dece (devojčica 9 godina i dečak 7 godina) i o tome da naša porodica bude harmonična. Želela bih da radim, ali ne mogu, jer ja nemam vremena da radim. Ujutro odvezem decu u školu, od 9 do 11 sati idem na jogu koja mi jako prija, onda idem po decu, a popodne decu vodim na razne aktivnosti – u muzičku školu, na fudbal i odbojku. Tri puta nedeljno uveče idem na duhovnu praksu i kad se sve sabere i oduzme, ja nemam vremena da radim i jako sam nesrećna zbog toga. Kako da to rešim?

                                                                                                            Beti

Draga Beti,

Ko Vam je utuvio u glavu da morate biti zaposleni, da biste tako ostvarivali mesečnu zaradu koja Vam nije neophodna, na uštrb sebe i svoje porodice? Retke su zemlje u kojima posao majke, supruge i domaćice nije priznat. Mi imamo tu nesreću da živimo u jednoj od takvih zemalja.

Pre svega, treba da budete svesni toga da ni Vaš suprug ni Vaša deca ne bi ostvarivali sadašnje uspehe, da ih Vi ne podržavate. Čovek je zaista nesrećan jedino ako ne poštuje sebe, ako ima osećaj da traći život. Ulaganje u decu, porodicu, definitivno nije traćenje života. Praktikujući aktivnosti kojima sebe usavršavate, kao što su joga i duhovna praksa, Vi ne sledite samo svoja interesovanja, već i doprinosite svojoj funkciji majke i supruge.

Možda problem nije u tome što niste zaposleni, već Vam se čini da ne razvijate talente kojima Vas je priroda obdarila. U zemljama Zapadnog sveta je baš iz tog razloga uobičajeno da žene, kad im deca odrastu, upišu nove škole, proširujući svoje obrazovanje i delatnosti, ali tek kad im porodične obaveze, koje su na prvom mestu, ostave „prazan prostor“.

Zato Vam savetujem da napišete na jedan papir sve svoje obaveze, koje ispunjavate. Potom pokušajte da odmerite, procentualno, koliko Vaša aktivnost doprinosi uspešnom obavljanju porodičnih delatnosti. Npr, da li bi Vaša deca mogla da napreduju u muzici i sportu kad ih Vi ne biste vodili na časove pa, prema tome, sa kolikim procentom Vi učestvujete u tim njihovim uspesima? Ili, koliko Vaša duhovna praksa i joga utiču na to da bolje razumete svog supruga, da imate razumevanja i snage da ga relaksirate kada je umoran? Na kraju, koliko zahvaljujući jogi izgledate lepše i poželjnije, što je itekako važan faktor u braku? Kada budete videli brojke koje ste sami napisali, a i sami ste svesni toga da ćete, u raspoloženju u kakvom ste sada, sve procenjivati na svoju štetu, a ne na korist, garantujem Vam da ćete biti izenađeni visinom sopstvenog doprinosa. Ako taj procenat Vaše uloge u održanju porodice izrazite u novcu, videćete crno na belo i da radite i da zarađujete, itekako.

Ali,da ne biste pomislili kako ja sad zastupam „žensku stranu“, sledi odgovor od Nebojše Ignjatovića, iz muškog ugla.

Srdačno Vaša,

Milica Cincar-Popović

Draga Beti,

Iako na prvi pogled ostavljate utisak blazirane i razmažene žene, to nije tako. Pa Vi već radite i to najvažniji posao na svetu. Brinete o svojoj porodici. To što ne primate platu za to, ne znači da to nije rad.

Na drugi pogled, čini mi se da to Vas ne zadovoljava. Osećate da ste neostvareni. Ipak, ako razmislite, nalazite se u idealnoj poziciji da to rešite. Koji je to posao koji bi Vas činio srećnom? Možda to nije neki klasičan posao, već humanitarni rad, društveni aktivizam… Zapitajte se kako biste mogli da budete korisni društvu.

Kad to razrešite, ostalo je lako. Ne morate da brinete o novcu, decu može i neko drugi da razvozi, a Vaše ostale aktivnosti mogu da se uklope u Vaš novi raspored. Na taj način ćete se svrstati među veliku manjinu ljudi koji rade ono što vole i što ih ispunjava zadovoljstvom.

Srdačno Vaš,

Nebojša Ignjatović