“Strpi se malo dok ja umrem…”

Dragi čitaoci,

Dobro mi došli.

Ima čitalaca koji pronađu moj kontakt i obrate mi se s ličnim pitanjem. Na neka od tih pitanja mogu da odgovorim, na neka ne mogu. Svakako da ima mnogo više onih koji bi takođe želeli da postave pitanje vezano za svoje probleme i okolnosti, ali ne znaju kome i kako da se obrate. Zato smo odlučili da otvorimo ovu rubriku, gde će adresa na koju možete da pošaljete svoja pitanja biti javno dostupna, kao i odgovori.

Ali, pre svega, dozvolite da se predstavim:

nisam - psiholog, psihijatar, lekar, čak ni mudrac s planine;

jesam - pisac i savetnik za lični razvoj, odnosno životni trener, odnosno life coach.

Uvek je pogrešno kada svoje poteze biramo bez ličnog uvida, samo zato što je neko  drugi rekao da tako treba. Stoga uloga savetnika za lični razvoj nije da daje instrukcije, šta činiti a šta ne. Savetnik za lični razvoj je osoba koja je trenirana da sagleda problem, odnosno situaciju, sveobuhvatnije nego njeni akteri i ukaže im na moguće puteve.

Ako verujete da četiri oka bolje vide nego dva i ako vam je blizak pogled na svet koji iznosim u svojim tekstovima, pišite mi na adresu: milica@konkretno.co.rs i ja ću odgovoriti ovde, u rubrici „Vi pitate, Milica odgovara“, svakog petka, uz pomoć klirera-terapeuta Nebojše Ignjatovića. Imena, lični podaci i adresa sa koje je mejl poslat neće biti objavljeni.

*****

Draga Milice,

Čitam Vašu rubriku i vidim da ne iznosite samo svoje mišljenje, već i da čitaoce upućujete na neke tehnike i modele ponašanja. Postoji li tehnika za urazumljivanje starih, nerazumnih ljudi?

Moja porodica živi u malom stanu. Sin i kćerka dele sobu. Već su porasli i potrebne su im zasebne sobe, ali naš stan od 45m2 to nema. Ako bismo ga renovirali, tako da sve promeni mesto, svako od njih bi dobio po sobičak. Oni bi se radovali i tome, ali mi nemamo toliki novac. Muž i ja smo se raspitivali za razne opcije za kredite i, ako ne bude druge, moraćemo tako, ali uopšte ne znam odakle ćemo da plaćamo rate, a upropastićemo stan.

S druge strane, moja majka živi u stanu od 110m2, i to na odličnom mestu koje ima dobru vezu sa svim delovima grada, a okružen je zelenilom i igralištima, idealnim za decu i omladinu. Moja majka je čak dobar deo godine kod svoje prijateljice koja živi na moru i njen stan ostaje prazan.

Muž i ja smo je molili da zamenimo staove, da prodamo oba, pa da kupimo zajedničku kuću, da izdamo njen stan, a za nju da iznajmimo garsonjeru, pa da nam priloži za ratu za kredit... Njen stan propada, jer se u njemu ne živi stalno i zato što ona nema ni novac ni snagu da ga održava.

Ona na sve naše predloge odgovara jednom istom rečenicom: „Strpite se malo da ja umrem, pa posle radite šta hoćete“.

Moja majka nije loša žena, a mislim da nije ni sebična. Bilo je drugo vreme, moj otac je dobro zarađivao i nismo oskudevali, pa ne zam kako bi se ponašala u ovoj situaciji dok je bila mlađa, ali ne sećam se da je ikad bila sebična. Ona jednostavno neće i ne može da se suoči sa današnjim životom. Svaki put kad joj unuci dođu u goste, ona im da po 1000 dinara i tako na kraju sigurno štedi na hrani, jer joj penzija nije velika, a našoj deci tih 1000 dinara ne znače ništa.

Probala sam sve što je u mojoj moći da je umilostivim. Kad plačem, savetuje mi da uzmem „bensedin“, a kad vičem, ona viče još jače. Više uopšte ne odlazim kod nje, jer ne mogu da je gledam i da slušam kako se uzbuđuje oko političkih tračeva, a svoju porodicu uopšte ne vidi.

Nisu svi stari ljudi takvi. Ima puno ljudi čije je srce s godinama sve toplije i mekše, dok je njeno postalo potpuno suvo. Postoji li ipak neki način da to njeno srce oživi?

Unapred zahvalna,

Sanja

Draga Sanja,

Pre svega, izvinjavam se što sam skratla Vaše pismo; to je učinjeno zato što nastojim da obelodanim što je moguće manje ličnih podataka.

Vi imate životni problem; strašno je to što problem kao Vaš nije neuobičajen, a najgore je što niko tu ne može bogzna kako da Vas savetuje i da Vam pomogne. Ipak, izneću jedan predlog, koj možda „upali“.

Dobro ste primetili da Vaša majka ne može i ne želi da se suoči sa današnjim životom. Kada bi u jednom trenutku videla život svoje kćerke i unučadi u realnom svetlu, verovatno bi na licu mesta umrla. Štiti se odbijanjem da skine šarene naočare.  Ipak, možete da probate jedan štos. Stari ljudi šarene naočare stavljaju obično samo kad treba da posmatraju svoje, a tuđe vide vrlo dobro i o tome mogu vlo racionalno da razmišljaju. Zato bih Vam predložila da probate da se obratite nekoj majčinoj prijateljici za pomoć, možda baš toj sa kojom provodi veći deo godine. Pošto će Vas majčina prijateljica saslušati mnogo obbjektivnije nego Vaša majka (jer niste njeni), velika je verovatnoća da ćete je ubediti. A onda je pustite da radi na svoj način.

S druge strane, moram da dodam da je situacija u kojoj se nalazite upravo razlog zbog kojeg se odlazi kod životnog trenera.  Kad na seansama, primenjujući određenu tehniku, objektivizujete i detaljnije sagledavate svoj život, ukažu se izlazi koji se pre nisu ni nazirali. Klijent se obično iznenadi kako mu je tako očigledna stvar pre bila nevidljiva.  Zato, ako ste u mogućnosti da odete kod profesionalnog životnog trenera, to Vam toplo preporučujem, pogotovu pre nego što podignete kredit u banci.

Srdačno Vaša,

Milica Cincar-Popović

Srdačno Vaša,

Milica Cincar-Popović