Zašto ne znam dovoljno o politici?

Mnoštvo glasova, suprotstavljenih stavova i strana, suviše brzih promena na političkom “tronu“ i hijerarhijskim lestvicama ispod njega. Haotičnost mozaika u kome se prepliću politika, ekonomija, mediji, kultura, sport, umetnost; do te mere da se gotovo ništa danas ne može smatrati apolitičnom delatnošću.

Shvatila sam da imam 23 godine i da ne znam ništa o politici. Onoj koja se trenutno dešava.  Koja je svuda oko mene, i o kojoj svi razmišljaju, odobravajući ili osporavajući postupke onih koji je vode, a koji pritom pružaju neiscrpan izvor prepiranja ili satire. Suočavam se sa već utvrđenim i proklamovanim komunistima, demokratama, ultradesničarima, neoliberalima...

Ne govorim o medijskoj slobodi i cenzuri, niti o dostupnosti informacija, već o delimičnosti znanja koje imam o politici. O velikoj crnoj rupi kada je u pitanju jedan istorijski tok funkcionisanja političkih strana, njihovih postupaka i odluka. Retko ko sa kim razgovaram nije politički opredeljen, ili ne naginje nekoj strani. Ne kažem da se dešavanjima u društvu ne treba kritički baviti, ali viđenje stvari iz perspektive koja je postala lična nikada me nije zanimalo. Želela sam da teorijski naučim da vidim situaciju, objektivno, sa svih strana, kao da je u pitanju organizam koji proučavam, da bih kasnije mogla da se pozabavim problemima svakog organa ponaosob. Međutim, brzim smenjivanjem događaja i nepotpunim informacijama o političkoj prošlosti, nisam uspela da sastavim celokupnu sliku, da bih znala šta da očekujem u sadašnjosti.

Susrećem već pomenute komuniste, koji to izgovaraju kao da je u pitanju novo odelo koje su obukli, sa već usvojenim stavovima o svetu ili, bolje rečeno, svom svetu, unutar mnogih drugih svetova. Dolaze mi sa već definisanim sistemom, koji je najbolji od svih mogućih sistema i, poput velikih znalaca, govore mi šta i ko treba da uradi, koga treba uništiti, ko će se vratiti na vlast, kako će, ako oni budu bili tu, izgledati ovaj naš svet.

Na džez festivalu u Nišu, upoznala sam sedamnaestogodišnjeg mladića koji mi je već u prve dve rečenice nagovestio da je komunista. Razgovarali smo o umetnosti, muzici, opštim fenomenima; vrlo površno, sa moje strane, o politici. Razumela sam ga, jer poznajem opšta ideološka načela, u neku ruku sam i emotivno mogla da naslutim vrednosti koje zastupa, ali nisam mogla da sasvim razumem njegov praktični odnos prema svetu, taj pojam mi je ostao neodređen i neuhvatljiv... Hoće li svoju profesiju i svoju životnu delatnost bazirati, makar nesvesno, na političkim ili ideološkim principima? Može biti u pitanju i bilo ko drugi. Hoće li taj neko svoju delatnost izabrati isključivo iz ljubavi i unutrašnje potrebe, ili će ona biti izabrana i njeno razvijanje biti usmereno na doprinos jednoj određenoj ideologiji? Ne znam, da li da verujem Aristotelu da je čovek zoon politikon?

Ako je tako i ako svaki profesionalni rad ima u sebi cilj da nešto postigne, ako je pojedinac podređen društvu, onda on teži da istakne ili stvori neke moralne vrednosti u datom društvu, postajući samo produžetak ideologije koja te vrednosti, a ne neke druge, zastupa. Ali, osećam da je problem to što se lični izbor podvrgava društvenom, koji ne postaje nimalo bolji. Pomaže se društvu i onima koji ne razmišljaju o njemu kao o organizmu čiji se svaki deo zasebno proučava. A kada ceo organizam oboli, nije dovoljno izlečiti samo jedan organ.

Ono što pokušavam da kažem je da sam, izgleda, sebi platonski predočavala politiku i sve što ima veze sa njom, a sve ima veze, ne nalazeći objektivnost kod ljudi, već samo jednu, ličnu perspektivu, koja je opet izvedena iz društvene, jer su se stopile i postale jedno. Meni sada malo znače već skrojeni stavovi i mišljenja nekog ko, na primer, priča o događajima koji su se desili mnogo pre njegovog rođenja; potrebna mi je suština svega toga, da bih mogla da shvatim gde se nalazim u sadašnjosti.

Da li ću istinu pronaći u knjigama istorije? Plašim se da će mi napraviti još veću zbrku u glavi, jer se stvarnost u kojoj živim neće poklopiti sa njenim informacijama.

Jasna Rakićević