Znam

Oteraj svoje nesvesno i probudi svoju svest. Onesvesti svoju nesvest, pa osvesti svoju svest.... Neka svesno, zameni nesvesno, da možeš svesno voditi život. Da li je do tvoje svesti doprlo koliko si nesvestan? Koliko si svesno nesvestan? Da li si sad bar malo svestan ili sam samo uzbunila tvoju nesvest? Možda sam te zbunila? Ne bi znao šta da mi odgovoriš? Pobeći ćeš?

Meni ipak treba čovek jak. Čovek koji neće sumnjati u sebe, svoje mogućnosti i svoju snagu. Čovek koji neće sumnjati u mene, moj intelekt, moju žilavost, moju hrabrost. Čovek koji je spreman da učini sve za mene. Muškarac koji je hrabar da me tretira kao ženu-kraljicu. Ja poštujem svoje instikte... Nemoj mi zato glumiti naivnost... Nemoj se praviti nevinašce. Pročitala sam takve kao ti. Glumiš ludilo... Našao si sa mnom da ga glumiš... Ja sam istnski luda... Ne možeš se zato igrati te igre sa mnom... Ti zaboravljaš... A u meni je sve sačuvano. Sve tvoje promene... Sve tvoje plime i oseke... Sva tvoja talasanja su ostavila trag u meni... Nisi znao da poštuješ dragocene trenutke... Osećam samo bes, kada se setim... Možda sam i bila ovca ali ova ovca je pobedila lava. Možda lav misli da je on pobedio... Varaš se lavče, ova ovca je veća lavica od mnogih lavova... Snaga je u srcu, u duši... I tu me nikada nećeš pobediti... Ti si samo površno jak... Hrabar za publiku, da se šepuriš kao paun... A moja snaga je u meni i niko mi je ne može oduzeti. Ja osećam sebe.

Zaboravio si da znam... Da znam da moć ljubavi rešava sve... I smejem se... Smejem se ovom životu što me ismejava... Smeje se on mene ali smejem se i ja njemu! Davno sam ja onesvestila svoju nesvesnost. 

Zorica Zoja Mladenović