Iz trećeg ugla

Isus koji je došao kasno! Naravno, figurativno-u prenesenom značenju, bez želje da se pravi Isus- jedan i jedini sin Božji vređa, ili da se u bilo kom kontekstu i na bilo koji način stavi u istu ravan sa ljudima. Isus je svojom pojavom doneo spasenje i spoznaju; darivao je ljudima istinu, ali i motiv, da jedni u drugima pronađu čoveka, i da u neku "novu eru" krenu u koloni jedan pored drugog, a ne jedan iza drugog. I jedino ta kolona ima smisla, i jedino je takva kolona- Hristova kolona!

Krenula sam da vežbam. Ovog puta u teretani. Po savetu lekara, ni manje ni više. Kaže čovek - bol u donjem delu ledja, slaba tačka tolikih osoba koje provode sate ispred računara, neće proći sam od sebe.

Teška srca se složih sa njim. Na moju žalost, disciplinovano praktikovanje joge ipak - nije dovoljno. Elem, kao svaki šteber, uradim domaći tj. temeljno se raspitam za dobrog profesionalnog trenera na Vračaru i vrlo brzo stignem do Vlade.

A uključujem se povodom teksta: „Gorane Markoviću, napadate na kvarno, pucate Kusturici u leđa“ (Milan Ružić, Koreni 5.10.2020).

Polemika između Gorana Markovića i Emira Nemanje Kusturice započela je nakon otvorenog pisma Gorana Markovića, objavljenog na Peščaniku 20. avgusta, pod naslovom „Pismo srpskom prijatelju“, kojim poziva kolegu Kusturicu, kao člana žirija za izgradnju spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu, da se ogradi od usvojenog rešenja tog spomenika:

Povodom teksta u „Korenima“ – „Gorane Markoviću, napaadate na kvarno, pucate Kusturici u leđa.

Povodom teksta u „Korenima“ – „Gorane Markoviću, napadate na kvarno, pucate Kusturici u leđa.

Komunjara?! Izraz nastao u jeku hladnog rata, u vakumu između sovjetsko-savezničke tačke na nacističko razaranje sveta, i trenutka kada su Amerikanci gonjeni nekim svojim đavolom tu tačku prepravili u zapetu i time nekadašnji blickrig zamenili liberalno-kapitalističkim tihim izumiranjem. Izraz koji označava pripadnika višeg staleža zemalja Istočnog bloka, partijskog moljca i podguznu muvu, kome je petokraka "vazda" bila samo paravan za zadovoljenje ličnih interesa i ličnih ambicija.

„Svako božije lice ima svoju scenu i svoj proscenij, svoje kulise i svoje zakulisne tajne, svoj život i svoj predživot. Svako ima svoju fasadu, svoje više i niže spratove, svoje salone, ali i svoje podrume i tajne po svojim škrinjama na tavanima (Valery).“

IZ Matvejevićevih razgovora sa Krležom.

Dom

"Vi mrzite Srbiju!", kroz vazduh zviždi rečenica koja mi se poput puščanog zrna zabada negde izmedju drugog i trećeg rebra, potpuno isteravši dah iz pluća.

Uvežbanim pokretom stišavam žamor u učionici, nastao nakon glasne, unapred osudjujuće Nenadove konstatacije.

Verovanje u Boga je individualno kod svake jedinke ljudske vrste zasnovano na ličnim ubeđenjima. Takvo je i verovanje u masku koja štiti od raznorazne viroze, iz čega se može zaključiti da između Boga i maske nema neke drastične razlike, osim što Boga nosiš u srcu, a masku na glavi. Ipak, veoma su različiti stavovi prema funkcionalnosti maski, tako da često dolazi do verbalnih konflikta ljudi sa različitim mišljenjima, a pogotovu na društvenim mežama, gde se uvek nađe neko da potpali vatru i lagano doliva ulje. Paljevina je uvek bilo, i biće.

Kako stići do Islanda?

Pa preko obala Goe.

Škiljevića sam upoznala pre dve godine u Društvu književnika Beograda. Medju „umnim i sedim“ glavama (kako su se meni činili pesnici sa već nekoliko objavljenih zbirki za sobom, svi  prisutni pisci ozbiljnih romana i eseja), izadje pred nas  i mene jedan visoki čovek, mojih godina i poče da čita nešto o Tozi vampiru.