Iz trećeg ugla

Kao beba se rađa čovek, pa bude dete koje je ukras sveta. Onda mlad čovek, zatim dolaze zrele godine i starost.

Dobro, lažem. Prva je bila „Ding-dong, the witch is dead!“ Da me ljubitelji pirotehnike nisu sprečili, jurila bih oko bloka vičući to sve dok ne bih izgubila glas. Bila sam srećnija zbog odlaska stare godine, nego zbog dolaska nove.

Kada sam obavila celivanje i darivanje ikona u crkvi, otišla sam do kuhinje, gde sam se uz „pomoz’ Bog“ i „Bog ti pomog’o“ uz celiv ruke, pozdravila sa sadašnjim Igumanom Savom.

Vedra ona, vesela i ja, misleći ko zna šta ću to lepo videti. Odvela me je iza ćoška restorana i isprašila po turu.

Bez obzira gde se nova godina dočekuje, jedan detalj je skoro uvek prisutan na ovakvim feštama, a to je ukrašena novogodišnja jelka.

Najželjniji pažnje, najviše će sijati. Srebro ili zlato? Biti ili ne biti?

Onda kroz pukotonu novogodišnje noći provučeš i obećanje da ćeš u sledećoj sve drugačije uraditi.

Zato, opušteno dragi svete jer će i dalje biti onih koji imaju više sreće, onih koji više pate, onih koji znaju, onih koji ne znaju, onih koji veruju i onih koji ne veruju...

"Puj, u p***u materinu, kravo jedna, trebalo je da te abortiraju!" - sedamdesetogodišnjak iz zgrade pored one u kojoj živi ovaj što bi da daje časove kereće anatomije.

E, obzirom da smo obezbedili ručak za nekoliko dana, uz koji obavezno ide pečena paprika u beliom luku i sirćetu, počinju pripreme za čišenje kuće.

Pages