Iz trećeg ugla

Krhke je građe, ali ne salomiva. Sitnog tela, ali ogromne duše. Ima oči boje rane jeseni, a kosa joj je kao klasje pred žetvu. Govori jezikom ljubavi.

Nije samo fizičko nasilje nasilje nad ženom. Prećuti. Ćuti , sramota je. Ne govori nikome. Sakrij sramotu. Čiju sramotu?

No, sve je preraslo u potpuni haos kada je nekadašnja univerzitetska mreža za studente u SAD postala globalni fenomen po imenu Facebook.

Dve tačke su najvažnije, a to su da treba voleti to što postojimo i to što postoji, druga tačka je da treba voleti onog pored nas najbližeg.

Dobro, zima ima svoju lepotu. Ali, ni beli sneg nije uvek beo, a izraz “zimske radosti”, uopšte mi nije jasan. Jedino me očarava ogromno, noćno nebo, sa sjajem bezbroj zvezda koje asociraju na dom i toplinu, neki i poznat i nepoznat svet za kojim stalno čeznem.

On je nesalomljiv. On je kao drvo iz Zmajeve pesme. Rasli smo zajedno. Kad sam se, kao mala, naginjala kroz prozor, on je provirivao sa druge strane. Sad doseže do vrha zgrade, ali njegova duša je kod mene, na nivou drugog sprata.

Na radiju se vrtela pesma iz filma „Ljubav i moda“ s Bebom Lončar glavnoj ulozi. Sve devojke i devojčice su želele da voze vespu i da nose žipone sa fišbajnom.

Laž je kao i svaka druga veština. Neko za nju ima talenat, neko je dobro izuči i postane profesionalac, a neko nikada ne nauči da je koristi.

Koji bre oni? Pa, sve smo to bili mi! Deca! Učenici iste škole, klinci istog naselja, mali kradljivci trešanja i zelenih kajsija.

Kuma mi pričala kako je u mladosti imala malog umiljatog psa. Prema svima je bio dobar, ali kad vidi poštara, poludi, laje kao velika zver, pregrize kaiš i juri poštara.

Pages