Iz trećeg ugla

Evo, moja ptičica leti, u meni je daleko, duboko, veselo i bolno...

Umrle su reči pre nego što su izrečene. To je situacija kada osobi, sa kojom si nekada biо nešto više od prijatelja, umre taj osećaj potrebe, povezanosti i zaboraviš na nju celog bogovetnog dana. Ama, ni za trenutak ti ne padne na pamet. Ništa, što te nekada skoro sve podsećalo na nju, sada ne postoji. Najgore od svih varijanti je ona kada se slučajno, ipak, ali slučajno, setiš nje, ali ne pozoveš da je pitaš: "kako si...šta radiš..." Ili ono prozaično: "Da li je i kod vas danas padala kiša?"

Nasledili smo Jugoslaviju i razbucali smo je.

Samujem. Strah se uvlači kroz stare prozore drvenarije, miriše na nove ulice.

Oni traće vazduh koji udišu imitirajući život i osećaje.

Čuvaš ti meni glavić!

Mi smo najpametniji, najbolji, najpravedniji! Naša vera je jedina prava i čista! Ali, eto, svet nas mrzi!

Dvadesetpet godina: It's all about revolution. «Mene niko nikada nije voleo!»

Ne želim da budem manekenka sa reklame.

Pojaviće se neke nove generacije kojima će prioritet biti život.

Pages