Iz trećeg ugla

To smo sad što jesmo, a kako i zašto smo takvi postali, to je preduga priča. I nema nikakvih opravdanja za ovo što jesmo. Svi ti ratovi, mržnja, nedostatak empatije, volje i želje, pa sve je to do nas ljudi.

Od prvog trenutka sam se zaljubio u nju…predivna crnka duge kose, okruglih očiju..sve je na njoj bilo savršeno. U njenom pogledu sam video da se i ona zagledala u mene. Njena majka me je zamolila da je upoznam sa gradom u kojem će živeti i ići u školu.

Veliki petak je bio moj i njen dan. Posvećene poslu i jedna drugoj, u tišini, u radu smo ga provodile. Ostala unučad, a ima nas mnogo prolazili su kroz kuhinju kratko, površno, nezainteresovano ili su ostajali negdje daleko u svojim životima.

Kad razmišljam o samom postojanju, prihvatam činjenicu da smo svi originalni samim tim jer postojimo, ne postoji duplikat nas samih, ni u kom pogledu. Ali i pesak da ima svest bi to mogao da kaže.

Prvo su postavili skele, koliko još krajem novembra, samo pozadi, gde je aneks. Malo su ogulili zid, pa nestali. Ako me sećanje dobro služi, pojavili su se par dana tokom decembra, uradili nešto i ponovo nestali.

Dani prolaze, a vreme ne leči rane...

Ja sam ona koja će ti biti najbolja prijateljica. Stanujem u svakom filteru i na svakom Instagram profilu. Moje je lice svake žene nezadovoljne sobom, moje su oblasti one u kojima vlada nesigurnost i potreba za dokazivanjem.

Velika očekivanja su za one koji pišu kojekakve NLP priručnike, idu na konferencije teoretičara zavere i ljubitelja zen-bašti. Ja sam isuviše jednostavna osoba.

Ja, na primer, ne razumem note, ali ono što dobijam zahvaljujući njima-muziku, to obožavam. Isto je i sa ženama. Šta ima da razumeš njene note, ako na kraju dobiješ ljubav?

Gde je nacija, tu je i bog, pa me stoga nije ni začudilo kad mi je po izlasku iz sajma jedan duhovni gerilac uvalio knjižicu-pamflet pod naslovom „Trideset i šest argumenata za boga“ (zaboga!). Pošto sam za dijalog, prelistala sam...a bolje da nisam.

Pages