Iz trećeg ugla

Iz trećeg ugla

On je nesalomljiv. On je kao drvo iz Zmajeve pesme. Rasli smo zajedno. Kad sam se, kao mala, naginjala kroz prozor, on je provirivao sa druge strane. Sad doseže do vrha zgrade, ali njegova duša je kod mene, na nivou drugog sprata.

Na radiju se vrtela pesma iz filma „Ljubav i moda“ s Bebom Lončar glavnoj ulozi. Sve devojke i devojčice su želele da voze vespu i da nose žipone sa fišbajnom.

Laž je kao i svaka druga veština. Neko za nju ima talenat, neko je dobro izuči i postane profesionalac, a neko nikada ne nauči da je koristi.

Koji bre oni? Pa, sve smo to bili mi! Deca! Učenici iste škole, klinci istog naselja, mali kradljivci trešanja i zelenih kajsija.

Kuma mi pričala kako je u mladosti imala malog umiljatog psa. Prema svima je bio dobar, ali kad vidi poštara, poludi, laje kao velika zver, pregrize kaiš i juri poštara.

Bila je to ljubav. Bilo mi je stalo. Bio sam zaljubljen, pa mi ništa nije smetalo.

Da li su vam sve koze na broju? Da li ste sigurni?

O, Penelopo, budalo jedna! Odričem te se, jer nisi normalna! Ti si svojom neporočnošću onemogućila ceo ženski rod da slobodno voli i da bude voljen, tvojih dvadeset godina, a naših celih života, čekajući nevernog muža. Lepo mi je muka od tebe!

Nama svaka promena vlasti dokaže ono da i od gorih ima gori. Ako su izbori test inteligencije, onda smo izuzetno glupi i redovno padamo na svakom. Na greškama se ne učimo, mi se na greškama mučimo.

Naime, za muško dete od rođenja govore da je lep k`o curica. I tako dete raste misleći da je lepo kao curica, a kad poraste onda mu govore da je lep kao devojka. Naježim se od muke kad to čujem.

Pages