Iz trećeg ugla

Nakon mnogo godina, srela se tri školska druga. Nisu se videli godinama. Seli u jedan kafić i krene tako priča.

O svojoj slobodi razmišljam često. Nije vezana ni za partnera, ni za porodicu. Sloboda je stanje svijesti dobijeno rođenjem i usvojeno vaspitanjem. Gledam je i pitam se da li joj zavidim? Koliki radijus kretanja joj je dozvoljen s obzirom kome pripada?

U ovo predvečerje svog života, razmišljam šta je to što mogu zvati “lično moje“?

Ponekad u hramu upalim svijeću, ne znam ni za koga koju gdje da postavim, mrtvi, živi, svi smo jednaki u kraljevstvu njegovom i svi jednako vođeni i voljeni.

Osećaj je čudan. Doživljaj je zastrašujuć. Iskustvo je neverovatno. Nekima treba droga, nekima alkohol, nekima ko zna šta...nekima je dovoljno da dišu punim plućima, posle mnogo, mnogo godina sramote zbog svega i svačega.

Ne, ja ne verujem u takvog čoveka koji svoju pamet stavlja iznad bilo kog ljudskog života, ubeđujući da je njegova ideja dobra za čitavo čovečanstvo. Pa sad, ako zbog te ideje pogine par hiljada ljudi...Bože moj, moralo je tako!

„Zašto ja?“, pitao se plavokosi dečak, noseći ranac, po svemu sudeći, lakši od misli koja ga je mučila.

Jesmo li naučili da je život dar?

Ne izvozimo mi u svet sirovine, mi izvozimo gotov proizvod, diplomirane lekare, inžinjere i profesore. Sirovine ostaju u zemlji i vladaju.

Danas je najmoderniji način stvarati prijateljstva preko virtuelnih mreža. Dugo sam odolevao da se priključim tom trendu, jer kako da zovem nekog prijateljem, kad mu ne čujem glas, ne vidim oči.

Pages