Iz trećeg ugla

Glavne šokove sam doživljavao u tim malim gradovima u kojima su stanice iste kao i pre tridesetak godina...

Skidaj sve, ali za ništa!

Niko ne zna koliko je končić dugačak.

Beograd, oktobar 1983.

I da odem, bez osvrtanja.

Koliko je zapravo snage u tom krhkom biću?

Dobrota ima najveću etičku vrednost.

Srbe i Hrvate ne treba niko da miri...

Spržiće nam mozak ovaj neverovatni izbor prirodnih, a veštačkih ”savremenih”proizvoda! Čini mi se da je, osim komunikacije kao glavnog motiva ovog, trećeg milenijuma, konzumacija svega i svačega uvek i zauvek još jedna od glavnih fora modernih vremena. Krenimo od plastičnih kesa, do ostalih “plastičnih” dodataka telu i završimo sa plastičnom hranom. Da, da, dragi čitaoče i sapatniče, ješćemo mi plastičnu klopu, pa ćemo se u plastiku i pretvoriti! I osećaj sreće će nam postati plastičan i ljubav i tuga...kako god glupo zvučalo! O, Zemljo ne daj se!

I dan i noć. Godinama. Decenijama. Čekala sam da dobijem, da vratim, da dam, da uzmem.

Pages