Iz trećeg ugla

Ozbiljno smo prkosili neprijatelju u memljivom podrumu. Ozbiljno smo svaku noć psovali mater okupatorsku zvezdi Severnjači misleći da je prokleti „Avaks“.

-Čemu takve reči? Ne zaboravi da vodiš dijalog sa samom sobom i sada kada smo nas dve Ti u savršenom skladu, hoćeš to da porušiš! Gubiš veru u sebe, tako je gubiš i za čoveka, uopšteno…

Zaboravlja se i ružno i dobro, briše ih vreme iz sata u sat. Traju koliko trag stope u snegu koji već za dva dana otopi topliji dan i od drugog kaljavog zemljišta više se ne mogu raspoznati. Iza njih ne ostaju grobovi koji se s pijetetom posećuju.

A moj je utisak da nikada nismo bili dalje od sebe. Da je evolutivni tok uma sasečen u jednom trenutku napretka i sputan tehnologijom koja ga je umrtvila, ulenjila i vratila na primalne nagone i animalne aspiracije.

Stvar sreće je da li će neko brojati korake, a neko kilometre do bliske osobe. Da li će brojati minute i sate, ili dane i nedelje. To je stvar sreće, sve ostalo je stvar snage i emocija.

Odlazim! Neću se okretati. Ponosno ću otići a suze će kvasiti lice i nestati negde u ambisu tuge... Tumaraću jedno vreme pustarom tužnom. Sam.

Postajemo polako neka vrsta androidnih bića koja su pobegla iz ljudske realnosti gubeći svoja osećanja i svest.

Slobodni čoveče, ti obrazovani i pametni elementu društva! Imaš bezbroj mogućnosti.

Vraćam se kući, beogradska košava mi nije izluftirala stvari. Sve sem soknica i d’izvinite gaća mora da se provetrava.

Osim što su ljudi materijalna, telesna bića, imaju i "ono nešto" i to svi. Svako je na ovoj planeti radi nekih korisnih stvari, jer bi u protivnom planeta bila nenaseljiva i ne bi se moglo ni disati... E, taj snažni dah!

Pages