Iz trećeg ugla

Znam, umreću gladna i debela, prezrena od ženskog roda, pre svega, zbog obožavanog mi bureka!

Pitam ih šta je bilo? Šta se desilo? One od suza ne mogu da mi odgovore.

Da li je neko od vas išao nekada sam na svadbu?

 Ovo je bio početak nekog, nazovimo polaska u svet provoda, muzike, mladalačkog ludovanja...i zato i zaslužuje mesto u pričama. Bio sam klinac od nepunih 15g, još uvek nezreo, kada su me na ovaj, tada veliki događaj poveli dva momka koji su bili podstanari kod nas.Već sam počeo da slušam rock muziku, koja je tada bila u totalnoj ekspanziji...svaki čas su se pojavljivale nove grupe, pa i stvarani novi žanrovi, kao punk, jazz rock, itd.

Ovo je tragedija jednog naroda.

Četiri neželjena „šarmera“, od najgoreg do najbezopasnijeg. Četiri je baksuzni broj u jugoistočnoj Azji, verovatno sa doooobrim razlogom.

Ponosimo se tom dalekom istorijom na koju mi ama baš nikako nismo uticali.

Često se prepiremo da li je facebook realan život i da li pojavljivanje parova označava realnost, tvrdim da ne označava punu realnost, ali osoba koju postavite na svoj zid čak i ako vam nije prioritet, u očima drugih postaje vaša validna druga polovina.

Očevi nestrpljivo očekuju ženin porodjaj, dolazak svog deteta, najveće životne radosti. Bolesnik očekuje i nada se ozdravljenju, plašeći se boli koju ona može doneti. Osudjenik na smrt čeka dan kada će ga odvesti na gubilište i kada će završiti sa svojim životom.

Naravno, kao što se vreme ne može vratiti, tako se ni potrošena osećanja ne vraćaju.

Pages