Iz trećeg ugla

Iz trećeg ugla

Ko još želi da rađa sirotinju, ona je i bogu teška, a kamo li roditeljima.

Ime mi je početak. Uz prasak, uz erupciju, uz krik rađanja, uz uzdah najželjenijeg poljupca i prvog dodira.

Cveće se suši ubrzano, a iz zemlje niču poluistopljene sveće. Nastupi mrak!

I najzad, moraš da priznaš, ti, ženo prokleta, da možeš i da ne voliš, da moraš da ne voliš, da si ubica ljubavi!

"Moja leđa su puna noževa od rodbine i prijatelja, više nema mesta za nove ubode. Sad mogu da tuku direktno u srce, ali neće vredeti jer je za njih kamen."

Koliko ste se puta ‘navukli’ na pompezni naslov i obećavajuću fotografiju ispod istog da bi ste, nakon čitanja teksta shvatili da ste se uhvatili za duplo golo, odnosno ni za šta?!

Vratili bi Dušanovo carstvo, ali zato ne bi znali da nabroje vladare iz loze Nemanjića od Stefana Nemanje do cara Dušana.

Do duše, današnji vladari imaju drugu vrstu slugu od stolice koji bez mesečne naknade vire vladarima iz stražnjice sve u nadi da će im se isplatiti, ali ima tu ličnog zadovoljstva.

Razmišljam šta je najdelotvornije kako bi razumno pobedilo ovo ludilo koje polako zahvata sve pore društva.

Videsmo da sujeverni strah, i primitivna frustracija, nisu još najgori. Najgore je kad dobijemo laka rešenja kojima bi se šatro rešili istih. Nije dobro biti sjeban, frustriran, uplašen budućnošću, nostalgičan za ranijim sistemom.

Pages