Iz trećeg ugla

U ljubavi se ništa ne mora, ljubav nije potpis na papiru, ljubav je pečat na srcu.

U međuvremenu, na društvenim mrežama besomučno se nastavljaju olajavanja putem objava i komentara o nekome ili nečemu, često bez validnih argumenata.

Pošto su nam forsirali levu stranu mozga – onu linearnu, koja bifla, ponavlja i reprodukuje, prihvata „istine“ i ne preispituje, krećemo naučeni da je život skup granica o kojima nas niko ništa ne pita. I ako nas neki entuzijastični profesor i gurne izvan njih, to čini oprezno i sa podignutim prstom, u stilu: „ali, bolje nemoj“.

Podsjećamo na ruže koje se bore za dah u vazi, a prve latice su već spremne za pad.

No, no, no, koliko god jeste činjenica da je čovek zoon politikon, ja bih da se pravim mrtva u tom slučaju i budem Zozon artistikon.

Dobro, hajde, najviše se to pitam oko osmog marta, zbog tendencije naše populacije da u potpunosti promaši suštinu obeležavanja datuma poput ovog...

I dan danas ženama se nameće da im je mesto u kući, ali eto, poboljšava se i to. Sad im je mesto i kući i na poslu i na roditeljskom i u lekarskoj ordinaciji i na svim onim mestima gde njega mrzi da ide, ili ga jednostavno ne zanima.

Trajalo je dugo to naše dopisivanje i preraslo je u zbližavanje koje je duboko uticalo na moju dušu. Znao sam da je volim.

Otkad su svi postali pametni, nikom ništa nije jasno. Nemamo težnji, ali smo zato svi uvek pametniji. Znamo mi. Sve je gugljivo i svako je gugljiv. Sumnja se u sve, ponajviše u naučne dokaze i pravopis.

Sve predizborne kampanje liče jedna na drugu;
Svi izbori nesrećni su na svoj način.

Pages