Iz trećeg ugla

„Šta se njih tiče što nekome nije dobro? Što nekoga bole noge? Što je neko, među onima koji stoje, star, bolestan, invalid? Njihovo sedenje mi plaćamo, ništa ih ne košta. Oni ne čuju, ne vide, ne razmišljaju“.

Ako sipamo preko mere, ne ispijmo do dna, poslušajmo glas, proživljavajući i procenjujući sebe, i kao ostrvo, i kao strvinu.

Da li ste opušteni? Da li imate redovan seks? Da li vas lažu?

Često zavirim u tu torbu istkanu od želja, snova, sećanja i emocija. U stvari, više gledam u nju nego u život ispred sebe. Zato se verovatno tako često saplićem i padam.

Na beskonačna pitanja postoje samo dva odgovora. Jedan se krije u tebi, drugi ćeš morati da pronađeš u nekome. U tome je harmoničnost ovog sveta.

Kad nešto obećaš to znači da neko računa na tebe.

Stvarno, život je čudo – čudo neviđeno!

Ja imam dovoljno novca da mogu sebi priuštiti ovo; ja volim novac i ljubim ga; ja živim u blagostanju.

Uvek, opet i iznova ga posmatrati i shvatati, i ne dopustiti da svaki dan i trenutak bude žrtvovan razmišljanjem o prošlosti ili budućnosti, jer samo u trenutku i jesmo zaista živi.

Slike mog detinjstva i moje rane mladosti. Ne mogu i neću da zaboravim.