Foto: 
Pat Foley

Ćorak Ilije Čvorovića - 1

„Pa, nisi ti da čovek poludi zbog tebe.

Malo uobražavaš, daješ sebi do značaja.“

Dušan Kovačević, Balkanski špijun

Ko je Ilija Čvorović, junak drame Balkanski špijun Dušana Kovačevića, a kasnije i filma u korežiji Kovačevića i Božidara Nikolića? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, prvo treba analizirati lik Petra Jakovljevića, podstanara, čiji je dolazak i uzrok Ilijinog straha. A da bi se odgovorilo konkretno na oba pitanja, prvo je potrebno pronaći odgovore na neizbežnu promenu društveno-ekonomske formacije u republikama bivše Jugoslavije, pomiriti se sa činjenicom da je opstanak Jugoslavije zavisio samo od veka trajanja komunističkog monarha i da se sa završetkom sukoba na relaciji SAD-SSSR stvarao jedan novi svet u kojem je Jugoslavija kao takva bila nepoželjna i neprimerena. Tome treba dodati i otvaranje pitanja nacionalnog identiteta.[1]

Pravo je pitanje: koji je bio put izlaska iz socijalističkog sistema i kako je trebalo reformisati društvo i ući u kapitalistički oblik vođenja zajednice i države? Kao komparativ i primer nisu mogle da posluže države koje su se nalazile u tzv. istočnom bloku: Poljska, Češka, Mađarska i dr., jer Jugoslavija je imala samostalnost u ekonomskom smislu i, za razliku od navedenih država, povlašćen prostor u Hladnom ratu. Zato se ova drama može posmatrati ne samo kao paradigma za obračun dve ideologije, kako je ustaljeno mišljenje, već i iz ugla tragičnih elemenata u komediji,i Ilijinom odabiru žrtve koja je nesretni njegov pandan u svakom smislu.

Kako tvrdi Dimitrije Vojnov „kada se podstanar sagleda iz vizure Ilijinih paranoičnih teorija – reč je o nedužnom čoveku. Međutim, ako se podstanar sagleda iz vizure Ilijinih ideala, onda se vidi kako Ilija ima puno razloga za strah, i da podstanar potencijalno jeste došaoda razori sistem za koji se Ilija zalaže.“[2] Ilija se gnuša svakog oblika kapitalizma. Iako oslepljen komunističkom ideologijom, on ne poznaje samu suštinu ekonomije. Petar Jakovljević je zlikovac samim tim što je Ilija pozvan na informativni razgovor, povodom slučaja podstanar, i rušilac sistema jer dolazi iz zapadnog sveta, iako su odnosi na relaciji Zapad-Jugoslavija bili na najvećem mogućem nivou do devedesetih godina.Kao poraz ideala, on tragično shvata mogućnost da se baš iz njegove kuće krene u rušenje države. Njegova gnojna rana-Goli otok- iz koje izbija strah (bilo da je običan poziv iz policije u pitanju ili ozbiljna istraga Službe državne bezbednosti) Iliji muti um. Iliju muči i opasnost da se ni kriv ni dužan po drugi put nađe na meti vlastodržaca, jer je svoje prve „greške“ iz mladosti skupo platio.

Jakovljević je bivši emigrant, povratnik, koji sa svojim kapitalom želi da otvori preduzeće, a iskustvo stečeno u inostranstvu prenese na tlo na kojem još uvek važe pravila socijalističke zajednice. Ali, označivši Jakovljevića kao neprijatelja sistema i protagonistu privatne inicijative koja će ugušiti „komunistički raj“, Ilija nije pucao na kapitalistu koji će sutra sazidati dvorce i hramove, iako je to iz vizure njegovih ideala sasvim razumljivo; Ilija je zapravo pucao na beskrvnog, anemičnog, bolesnog šećeraša i čiraša, koji ima nepopravljivog sina narkomana, nesređen život, histeričnu ljubavnicu i isto tako anemične prijatelje koji su zarobljeni u administrativnom svetu. Kao takav, on je nesposoban da bude saučesnik u rušenju sistema, kao i da vodi neko ozbiljno preduzeće koje se bavi krojačkim zanatom. Drugo, on ne poznaje pravila ni sistem početkom osamdesetih u kojem diskretno vladaju koruptivne metode, zato brzo i odustaje od svojih planova, jer ne može da završi administrativni deo; on nije sposoban da se poveže sa samim službama koje bi mu omugućile da sprovede u delo svoju zamisao privatnog preduzetništva. Zato Ilija potpada pod uticaj Službe, za koju misli da nije dovoljno ažurna; nije sposoban da primeti i rezonuje da upravo u onim redovima koji navodno pokušavaju da sačuvaju postojeći sistem stoji kolona budućih tajkuna, zlikovaca, narodnih uništitelja koji su se preko noći odrekli ideologije i stvorili feudalnu varijantu kapitalističkog organizovanja jednog društva...




[1](Iako je otvaranje pitanja nacionalnog identiteta tumačeno kao početak raspada jugoslovenske zajednice, malo je poznato da se i sam Josip Broz Tito na 8. Kongresu komunističke partije prvi put izjasnio kao Hrvat). MilojicaŠutović, Etničkinacionalizam i otvaranjenacionalnogpitanja u bivšojJugoslaviji, ZbornikradovaFilozofskogfakulteta u Prištini, (39), 369-375.

[2]Dimitrije Vojnov, Dosije: Srpske tajne službe na filmu, U: Novi kadrovi, Skrajnute vrednosti srpskog filma, CLIO, Beograd, 2008., str. 130.

-nastavlja se- 

Komentari

Komentari