Foto: 
amaz

Štićenik

Film Štićenik iz 1966. godine dokaz je tvrdnje da su se šezdesetih godina u Jugoslaviji pravili filmovi izuzetne sadržine sa posebnim glumačkim kvalitetima. Jovan Slijepčević kao reditelj i Jovan Ćirilov kao scenarista pokazali su da postoje filmovi čija je vrednost trajna i filmovi koji dugo nadžive svoje tvorce.

Ivan Stojanović je karijerista i ambiciozni pesnik koji ruši sve pred sobom. Njegov dolazak u Beograd ličio je na dolazak zbunjenog provincijalca koji samo namerava da se bavi poezijom i da upiše filozofiju, međutim, ispostavilo se da su njegovi apetiti veći od onogašto ostavlja prvi utisak. Prilikom prvog poraza u izdavačkoj kući, on ne odustaje od svojih namera. On je razmaženi lakrdijaš, veoma vešt u komunikaciji sa ljudima, ali svojim strogim stavom prema životnim pravilima i moralnim dilemama zbunjuje sve oko sebe. Njegov ulazak u prestonički mentalitet ostavlja utisak čoveka kome se mora verovati.Mnogi kritičari su postavili dilemu da li je Ivan prikazan u negativnom ili pozitivnom svetlu, izaključili da je scenario po tom pitanju zatvorenog tipa.

Nezadovoljstvo studenata radom saveza Ivan iskorišćava maestralno; elokventnim i direktnim napadom na loš rad skuplja simpatije. Komentarom „Mi sami ne radimo dovoljno“, Ivan se ograđuje od napada sistema i udara na grupu ljudi na čije mesto želi da dođe po svaku cenu. Ipak, oni ga, plašeći se reakcije, prihvataju u svoje redove. Ljudi nisu navikli na oštrinu govora i Ivanovo pojavljivanje nešto je sasvim novo među studentima. On odbija ponudu svoje partnerke da preko veze dobije stipendiju, jer neće da „moljaka“ već se svom silinom obrušava na savez studenata. I put kojim ide je avangardan i rušilački, ali sa veoma veštim metodama i principima. Njegova zloupotreba dobronamernosti onih kojima je simpatičan dobija epilog u odricanju od prijateljstva, sapatništva i ljubavi. Da žene vole flegmane potvrdilo se i u ovom filmu, jer Ivana žene obožavaju. Neodoljiv je i šarmantan, odsečan, i u trenucima svrgavanja onih koji mu smetaju beskompromisan. Na svakom stepeniku na koji je zagazio, neko je morao biti zgažen.

Predstavljen kao reformator i čovek pun energije koji želi da doprinese boljoj socijalističkoj zajednici, iza Ivana Stojanovića krio se neobuzdani lik koji je radio sve ono što i njegovi prethodnici, samo sa naglašenim pseudoentuzijazmom i parolom: cilj opravdava gaženje i preko mrtvih.„Mrzim lenjivce, neznalice i kukavice“. To je replika glavnog junaka Ivana koga glumi Ljubiša Samardžić, a upravo će se do kraja filma skinuti maska da zapravo on predstavlja čoveka koji kroz ceo film, preko tuđih leđa i preko leševa svojih prijatelja i najbližih, dolazi do dugo očekivane fotelje. To je bio njegov konačni cilj, još od trenutka kada ga je direktor izdavačke kuće proterao na marginu. Preko svoje prve devojke ulazi u studentski svet, preko novinarke Kaće u visoki svet kruga dvojke, preko supruge u lagodan život, dobija auto, stan i novi posao. Subverzivnim metodama smenjuje istrošenog Vojina.

Ivan je komformista i neobuzdani karijerista, rečit i promućuran, ali svačiju naklonost ume da pretvori u njihov poraz, a svoju pobedu. Probleme prebacuje u ruke drugih ljudi, bez savesti i kajanja odgovara na prozivke oštećenih i na kraju sam sebi dodeljuje pesničku nagradu.

Stvoren pre pola veka, film Štićenik kao da je napravljen za današnje vreme u kojem su vidni poremećeni društveni odnosi, podmukli sistem i još podmuklije napredovanje u karijeri, ali kraj filma jedino nije realističan. Kraj Ivana Stojanovića je tragičan, što se ne uklapa u današnje rezidualno dejstvo negativnih junaka.

 

Komentari

Komentari