Knjige, zvona i praporci

Deca su najveće bogatstvo naroda… Svakog naroda. Deca su i budućnost naroda… Svakog naroda.

Briga o odrastanju i obrazovanju dece određuje kakva će biti ta budućnost, svetla ili tamna. Osim roditelja, što je i sasvim prirodno, najveću obavezu brige o odrastanju i obrazovanju dece ima država. Država je tu oličena u sistemu socijalnog staranja, ali pre svega u školskom sistemu. Školstvo u Srbiji je i dalje u najvećoj meri, gotovo stoprocentno, državno, odnosno takozvano javno. Rezultati tog i takvog školstva su poslednjih godina nažalost sve slabiji. Ne samo očajni rezultati PISA testova, već i kompletan trend u domaćem školstvu, ostavljaju žalosnu sliku demoralisanih i omalovaženih profesora, nezainteresovane i nedisciplinovane dece i budućnosti države raskrmčene u inostranstvu, u kom utočište nalazi onaj simboličan broj mladih koji se izdvoje iz tužnog proseka.

Ulaganja su mala i neredovna, rezultati potpuno u skladu sa tim.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) je najveća verska zajednica u Srbiji. Prema popisnim podacima, nekih 85% građana Srbije su vernici ove verske zajednice. Zajedno sa još šest tzv. „tradicionalnih verskih zajednica” SPC dobija sredstva iz budžeta države, a srazmerno svojoj popisnoj veličini, njen udeo u tome je najveći - SPC dobija nekih šest, a preostalih šest verskih zajednica još jedan milion evra iz budžeta. Ilustracije radi, Crveni krst godišnje dobija između dva i četiri miliona evra. Po drugim osnovama, kao nevladina organizacija, kako se zvanično vodi, SPC godišnje od raznih ministarstava u vladi Srbije dobija nepoznatu količinu novca na račun raznih projekata, planova i dogovora. Sveštenici SPC su oslobođeni plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje, a država im garantuje besplatno lečenje. Sveštenici SPC od države, odnosno iz budžeta, dobijaju i zagarantovane penzije, s obzirom na to da im se iz budžeta koji ne popunjavaju, regulišu i doprinosi za penziono osiguranje.

SPC je oslobođena i poreza… Svih poreza. SPC ima prednost pri restituciji imovine. Prihodi SPC nisu dostupni javnosti, jer se na njih em ne plaća porez, em crkva nije obavezna da ih javnosti dostavlja. Više puta u poslednjih deset godina, uredbama vlade Srbije, propisivane su obavezne doplatne markice, čija naplata se koristi za izgradnju i opremanje hrama Svetog Save na Vračaru. Tih markica ima srazmerno najviše i period njihove naplate je najduži, u odnosu na sve doplatne markice koje se tokom godine uredbama vlade propisuju. Procenjuje se da je do sada tako namaknuto više od četiri miliona evra.

Ukupni prihodi SPC, kao i ukupna imovina ove verske zajednice, potpuna su nepoznanica i predmet nagađanja. Zvanični cenovnici usluga ove verske zajednice ne postoje, kao ni evidencija naplate istih. Tek deo, ali prilično ilustrativni deo sredstava koja se slivaju ovoj verskoj zajednici, kao najvećoj u Srbiji, pojavio se u rezultatima Konkursa za dodelu sredstava crkvama i verskim zajednicama koje deluju na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2014. godinu. Prema tom izveštaju, dostupnom javnosti, SPC je na teritoriji Vojvodine za 2014. godinu, prihodovala 11’358’000 dinara budžetskih sredstava, ili laički rečeno, para poreskih obveznika. 

U isto vreme, objavljeni su i rezultati Konkursa za sufinansiranje programa i projekata u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja u AP Vojvodini za 2014. godinu. U tu svrhu, odvojeno je za osnovne i srednje škole na teritoriji Vojvodine 3’812’174 dinara. Za SPC je odvojeno dakle bezmalo tri puta više novca u 2014. godini. Za sve verske zajednice u Vojvodini, zajedno sa SPC, izdvojeno je iz pokrajinskog budžeta 22’472’000 dinara. To je skoro šest puta više nego što je izdvojeno za sufinansiranje programa i projekata u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja.

Ako se za jednu versku zajednicu izdvaja tri puta više novca nego za potrebe razvoja školstva i ako sve verske zajednice na teritoriji Vojvodine dobijaju šest puta više novca od škola, jasno je da se ni u budućnosti ne može očekivati da prosveta, školstvo i obrazovanje postanu pokretač društva.

Pitam se i koliko bogato mora biti jedno društvo, da bi onima koji budžetu ne doprinose, dalo tri, odnosno šest puta više sredstava od dece, koja bi trebalo da budu budućnost tog istog društva.

Tužno, ali istinito, reči Dositeja Obradovića zaista ostaju besmrtne, ne zato što odjekuju kao sećanje na Prosvetiteljstvo i njegovu vrednost, već zato što i danas nose jednostavnu, očiglednu mudrost- „Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa nego dvanaest zvonara sazidati i u sve nji’ velika zvona poizvešati! Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“

Izvori:

http://www.puma.vojvodina.gov.rs/etext.php?ID_mat=1653&PHPSESSID=rr8b62bp8msfabqq1dikt0ufs4

http://www.puma.vojvodina.gov.rs/etext.php?ID_mat=1618&PHPSESSID=rr8b62bp8msfabqq1dikt0ufs4

Marko Ekmedžić