Au, bre!

-Au, bre!

-Šta ti je sada čudno?

-Život. U svim svojim mogućim i nemogućim fazama.

-Čovek, kako to gorko zvuči.

-Da, to je samo moj problem, to što idealizujem čoveka i sve merim njime.

-Zaista, to je individualna stvar, taj doživljaj sopstvenog i tuđeg života i kombinacija tih gledanja na stvarnost, a pogotovo iz ugla jednog umetnika. Veliki je blagoslov što umeš svu proživljenu patnju da pretvoriš u umetničko delo. Osnova svakog ljudskog bića je radost življenja bez obzira na uslove u kojima živi, a ta radost je stanje duha i jako je važno u tom smislu da je čovek duhovno lep.

-Pa, to su moje misli ! Ti mi stalno govoriš ono što ja mislim!

-Naravno, ja sam ti, ti si ja!

-Joj, dakle, opet sam pukla! Uvek se pojaviš kada ne umem da se izborim sa bolom i patnjom, bar u onom prvom naletu, pa mi govoriš ono što već znam. I, kako ti meni onda pomažeš?

-Zaboraviš sve ono što jesi u suštini. Vraćam te izvoru.Ta devojčica u tebi…stalno gladna ljubavi, a u stvari puna ljubavi. Teško je to shvatiti, a tako je jednostavno. Ti stalno pišeš o ljubavi, crtaš ljubav, sanjaš ljubav, sve nazivaš ljubavlju i naravno da ćeš patiti zbog toga. I sama znaš da je razlog nepoštovanje drugih te lepote u tebi. To te najviše boli. Svi daju sebi za pravo da ti zamere to što voliš sve i svakoga jer većina tako ne voli. Veruj mi Jadrančice, to je njihov problem, a ne tvoj. Tebi ne treba potvrda ljubavi već poštovanje! Ma i to ti ne treba!

-Eto, sada stvarno mislim da mi ne pomažeš!

-Čekaj, da li shvataš da voleti jeste jedini smisao ljudskog postojanja! I sama kažeš da nemaš vremena za ružne stvari, ne daj Bože, za mržnju, jer ti to ni ne umeš? I šta se tebi desi? Povredi te pogled, reč, počneš da patiš i plačeš zbog toga i one iskrivljene slike koju doživljavaš, pa samoj sebi zameriš što pokazuješ ljubav, jer za Boga miloga, nije ti ista uzvraćena! Hajde, dođi, daj da te zagrlim bubice! Možda ti ipak jednog dana odrasteš i postaneš ptica! Hahaha!

-Grli me! Ne puštaj me nikada! Hoću u zagrljaju da živim i da umrem, da se stopim sa svačijom patnjom i strahom i nadom, da volim na sve moguće načine: nežno, nevidljivo, strasno i bučno, nagonom, srcem, dušom, jako i plačno, jednostavno i komplikovano, eto, ne mogu drugačije i neću!

-Grlim te i ljubim, volim, volim beskrajno!