Belaj

Po uvežbanom uzdahu majstora koji je negodujuće klimao glavom i trljao ruke o krpu koju je izvadio iz džepa, moglo se pretpostaviti da će račun o popravci biti poprilično žestok. Zahvaljujući iskrenom, nešto dubljem uzdahu oca, dečak nije morao da pretpostavlja. Znao je da od jednodnevne ekskurzije sa školskim odeljenjem u obližnjoj banji nema ništa. Nagluvi deda nije uzdisao. Sedeo je za stolom na kojem je ispružio ruke, a ispod njih su bile otvorene novine sa ukrštenim rečima. Većina polja nije bila rešena. Na fotografiji na ukrštenici bila je atraktivna, popularna pevačica. Svi sa kojima je deda bio u kontaktu znali su za svaki njegov jad i problem. Sve što ga je nerviralo iznosio je javno tako da nije imao vremena za uzdisanje. Nervirale ga je trenutna politička situacija, nervirala ga je i prethodna, naime, predstavnici politike su ga nervirali od pamtiveka. Nervirali su ga svi koji imaju novac, nervirali su ga i oni koji ga nemaju, a traže od drugih da im ga daju. Deda je još bio nezadovoljan i svojim kolenima i vidom, ovim drugim problemom je neretko opravdavao nerešena polja u ukrštenici. S obzirom da je reč o starom gunđalu i džangrizalu, nije bio voljen ni popularan ali je njegova mala penzija bila značajan udeo u kućnom budžetu. On ju je naravno u svojim samotnim izlaganjima veličao kao ko zna kakvo bogastvo. Zbog mira u kući i stavu da porodica mora da živi složno, dedu je ranije nekako umirivala baba. Međutim, umrla je lani od posledice izliva krvi na mozak.
Transplatacija novog dela u veš mašini bila je uspašna, bubanj se okrenuo, voda je okvasila unutrašnju stranu stakla na vratima. Majstor se zadovoljno smeškao dok je iz grčevite ruke oca uzimao novac. Majka je po odlasku majstora konstantovala da će bar ići čisti, a dečak se setno u sebi pitao gde će to oni ići. Bela čorba je pristavljena da se podgreva, s obzirom da je bilo vreme ručku. Napolju je prolazio kamiončić koji je preko razglasa obaveštavao meštane ovog mesta da otkupljuju staro gvožđe. Otac je zamišljeno sedeo i pitao se koliko bi novca mogao da inkasira za stari, mrtvi deo svoje veš mašine. Nije ustao da proveri. Znao je da bi cifra bila poražavajuća. Dečak je zamišljano gledao u mačku koja je spavala na prozoru. Njima dvojici nije bilo do čorbe, ručka uopšte, a baška nisu bili zainteresovani da slušaju dedino srkanje i mljackanje. Dečak je sebe opravdao nedostatkom apetita, a otac pospanošću.
Otac bi se možda i prepustio popodnevnoj dremci da se u blizini njihove porodične kuće nije začuo odjek sudara. Dok je njihov prvi komšija pregovarao sa trgovcima gvožđem oko cene starog šporeta na drva, u njihov kamion je udario maloletnik sa automobilom koji je bez znanja pozajmio od svog oca. Automobil nije bio nov, ali je bio očuvan i spadao je u kategoriju kvalitetnijih. Maloletnik je prošao nepovređen, ali je u očaju optuživao trgovce zato što se njihov kamion nalazi na putu. Trgovci i vlasnik šporeta su zbunjeno posmatrali ludorije mladog dečka koji je, držeći se za glavu, kružio oko mesta nezgode.
Deda je, kada je saznao šta se dogodilo, izjavio da mu je neobično drago zbog malog mangupa i da se nada da će ga to naučiti pameti. Majci je, sa druge strane, bilo jedino važno da je dečak izašao nepovređen, otac je ćutke u glavi računao kolika bi pričinjena šteta mogla da bude na automobilu, a dečak je takođe ćutke žudeo za nekom uzbudljivom avanturom, pa makar i sa ovakvim posledicama.
Bela čorba je ključala na vreloj ringli. Deda je kasnije ustanovio da je čorba uskisla.