Crvenkapica

Bila jednom jedna mala devojčica koja se zvala Crvenkapica. Tako su je zvali, jer nije imala drugo šta da stavi na glavu osim crvene kapice. Ona je imala ludu baku koja se, iako jako stara, odlučila da živi sama u šumi. Imala je i ludu majku, koja je takođe odlučila da svoju malenu devojčicu pošalje samu u šumu, da nosi baki darove. Bilo ih je baš briga što u šumi ima strašnih vukova, neka se malena devojčica sama izbori sa njima. Neka, brate moj mili, pazi. Ta luda majka je spakovala vino i kolače za baku, nek nosi to mala devojčica, neće joj ruke otpadnu. Ispratila je svoje dete do kućnoga praga, mahnula joj i rekla „Srećno!”

Devojčica veselo skakuće po šumskoj stazi i bere cveće za baku. Kad hop, pred njom iskoči veliki, strašni i gladni vuk. Za mene, i taj vuk je budala. Umesto da odmah smaže devojčicu, jer je gladan, da uradi ono što bi svaki drugi normalan vuk uradio, on jok. On se raspričao sa devojčicom, raspituje se gde je ona pošla. Još je i pita šta to ona nosi. I, umesto da je pojede i zasladi se onim kolačima i sve to zalije vinom, оn joj predlaže da ubere još malo poljskog cveća za baku. I sad, on trči prečicom do bakine kuće i kuca na vrata, baš onako, kako svaki gladni vuk kuca. Kad luda baba, koja živi usamljeničkim životom, duboko u šumi, upita ko je to, vuk menja glas... Da... Vuk zna da menja glas i kaže: „To sam ja, tvoja unuka, Crvenkapa!” I kad mu baka otvara vrata, on je pojede. Sada znate deco, vuk vas neće pojesti dok ne zakuca, ne brinite.

Glupi zli vuk, umesto da sačeka devojčicu i da je smaže, čim se pojavi, smišlja opaki plan. Oblači bakinu spavaćicu, bira onu roze sa cvetićima, stavlja bakine naočare, naravno, i karminiše svoja prelepa usta, a zatim leže u krevet. Taman kad se smestio, eto malene Crvenkapice. I ona je malo zatupasta, morate priznati. Ne prepoznaje velikog zlog vuka, već se čudi. Raspričali se tu njih dvoje, pita ga ona: „Bako, bako, zašto su ti tako velike oči?” A on joj sve odgovara, mnogo je fin, neće da je pojede dok joj ne da sve odgovore. I tako dalje... Znate već... Na kraju je ipak pojede ali, srećom, tuda је prolazio lovac, i tako...

Zorica Zoja Mladenović