Doktor

Petak, leto, četrdeset stepeni u hladu.

- Doktore, dobar dan.

- Dobar dan.

- Fala vam za sve!

- To mi je posao.

- Znam, al' ipak, nema tak'ih k'o što ste vi. Doneo sam vam nešto. Ako možete da iziđete napolje da prebacim poklon iz mog u vaš gepek.

- Kakav poklon?

- Prase.

- Kakvo prase?

- Malečko, samo da ga turite u rernu. Zaklano u zoru, još se nije o'ladilo.

- Hvala, nije trebalo.

- Ma kak'i nije trebalo! Vi meni zdravu moju Rajku, ja vama sisanče.

 *** 

Subota, četrdeset stepeni u hladu.

- Šta ćemo danas za ručak.

- Šta god ti se sprema.

- Nešto lako, bez mesa, vruće je. Samo salata.

- Može. Ne moramo na pijacu? Ne vozi mi se nigde. Kola su vrela.

- Ne moramo. Kupila sam sve juče. Ne moramo ni sutra.

- Odlično.

 ***

Nedelja, četrdeset stepeni u hladu.

- Zvali su nas kumovi.

- Da idemo kod njih?

- Da.

- Neka dođu. Ne izlazi mi se nigde. Plus, kola su na suncu već drugi dan. U njima je preko pedeset stepeni.

 *** 

- Gde si kume!

- Gde si kume!

- Što vam nešto smrdi na parkingu.

- Šta smrdi?

- Ne znam. Kao da je neka crkotina. Jedva smo došli od parkinga do zgrade.

- Kontejneri su se verovatno usijali od sunca, a ljudi svašta bacaju...

 *** 

Ponedeljak, četrdeset stepeni u hladu. Policija je došla da ispita nesnosni smrad koji je već ulazio u stanove. Nisu u pitanju kontejneri. Bili su ispražnjeni. Doktor se pored zabrinutih komšija koji su se okupili ispred zgrade približavao svojim kolima. Razmišljao je o Rajki, o njenom mužu, o...prasetu. 

Goran Stojičić