Egoista

"Ništa u životu ne zavisi od nas!" Stalno su mi odzvanjale te reči koje sam nebrojeno puta slušao od raznih ljudi. Pa, čemu život kao dar Boga, čemu naša slobodna volja i učešće!!!!! M. je uvek ponavljao istu reč, kada nije imao smisleniji odgovor, koji bi doprineo razmeni misli, jednostavno, samo uprošćeno, i – kraj. Bio je vispren, inteligentan, uporan u iskazivanju više puta ponovljenih fraza, precizno je usmeravao slušaoce u tok reči. Argumenti, moram priznati, bili su jaki, na neki neobičan i čudan način ubeđivao je sagovornike, čak ugrađivao svoje misli u njihove glave.

Niko o njemu nije mnogo znao, samo ono što je vidljivo i dostupno. Mogla se znati samo zvanična verzija, prepuna uopštenog i, ponekad, trivijalnog. Živeo je u podvojenom svetu, jednom koji je se nalazio u njegovoj vili, gde je boravio s vremena na vreme, i onom drugom, daleko od očiju poznanika. To je bio tajni svet, zaključan u kovčeg sa sedam brava, pun misterije. Dane je provodio okupljajući "prijatelje", uživajući u koloritu likova koji su u besmislu tu pronalazili utočište, stanište za predah, umorni od svakodnevice. Uglavnom, to je bio promašeni polusvet, koji nije bio u stanju da prikrije svoj jad, ili je to činio na jadan način.

Baš groteskno je delovalo kada bi se mešala gomila neartikulisanih zvukova, koji su ispuštani iz pijanih usta, gde je svako želeo da iskoči u prvi plan i da izrekne neku svoju "mudrost".

I žene su bile kolorit, jer bez njih bi platno bilo nepotpuno, a činile su ih ili ocvale sredovečne žene koje su bile same, ili su bežale od nezadovoljstva sopstvenog života. Iza svakog lica krila se duboka beda prekrivena šminkom, koja je trebalo da ublaži izobličeno lice. Bile su i one druge, uništene jadnice koje su snovi prevarili, i koje su istrošile mladost misleći da će pokupiti blaga, ali su ostajale odbačene i postajale „krpe“. Sve to je uobličavala jeftina garderoba, pokreti jada, prazne vilice, koje bi trebalo da su ukrašene biserima…

Da, sve je to bila igra moći, pomalo izvitoperena igra davnih frustracija, koja je čekala vreme za naplatu, vreme za poniženja neostvarenih snove ljubavi, nedobijenih strasti....

Ali, sve što je tajno - biće javno. Kad-tad izgovoriće se reč koja će biti „alfa i omega“ jednog bića… Teško govoreći, pijan, bez kontrole, samo je patetično, skoro bez glasa izrečeno: ŽIVIM, JER SAM EGOISTA, E G O I S T A................… ja ništa ne osećam, samo se svetim.