Ići glavom napred, nas vraća nazad...

Bol ostaje bol... Sa ćutanjem on samo raste... Živeti sa bolom... Živeti u vakumu izmešane stvarnosti. Hodati preko dana i noći sa prazninom u sebi... Izgubljene iluzije na putevima plača... Vibriranje živaca i mučenje mog bića. Razočarenje... Moji snovi koji su ostali samo moji... Retke radosti. Nisam ja vulgarna žena... Od mene si stvaro to. Maglovito sećanje na prošle dane... Pokušaji da se upoznamo. Miris mog mesa... Plamen koji gori u meni... Modrice na duši, ožiljci na srcu... Sve je postalo teško... Preteško...

Nikada ti nećeš znati gde si... Jer ti ne znaš gde ideš... Ostaćeš samo komad straha. Nikada nećeš pronaći hrabrost. Možeš glumiti junaka ali ne meni... Za mene ti si lažljiva kukavica. Možeš živeti u luksuzu materijanog sveta ali nikada nećeš znati ko si. Nisi znao prava pitanja i nikada nećeš znati odgovore. Misliš da imaš slobodu izbora? Nemaš je... Nikada je nećeš ni imati... Jer si kukavica. Ti neznaš da voliš ono što imaš. Ti želiš ono što gubiš. Samo gradiš zidove... Visoke zidove i kriješ se iza njih. Kriješ se iza loših opravdanja i izgovora. Jer si kukavica. Sudbina ti je dala šansu. Nisi to shvatio. Neke šanse se dobijaju samo jednom... Nisi reagovao na vreme. Sve si prokockao. Nastavi da živiš sa prazninom u sebi. Nastavi da živiš sa svojim strahovima. Živeti bez vere, umirati a disati... Hodaš zatvorenih očiju i zaključanog srca... Nije to dobro. Ti nikada nećeš imati ruke koje će ti obrisati suze.

Ne želim da se kajem... Ne vezujem svoje srce za strahove. Da, ja sam žena koja živi sa svojim nemirima... Ali isto tako ja imam i svoj mir. Moj vapaj je protresao svet... Ti to nisi čuo... Sve što sam davala, nije izgubljeno... Jer sve se vraća. Sve su to posledice, ljubavi... Ti nisi smeo da me pogledaš... Srce je krvarilo, ni zavoj mi nisi dao. A ja sam pokušala sve. Probala sam da budem manje zahtevna, manje tvrdoglava, manje osetljiva... Pokušala sam da ti udovoljim. Želela sam da budeme željena. Želela sam da budem cenjena. Patila sam... A samo moje postojanje je trebalo biti dovoljno. Moje misli i želje su trebale biti važne. Moja osećanja su trebala biti najbitnija. Zato sam odlučila, da budem ono što jesam. Moj život i moj svet. Ja i moja istina. Izabrala sam sebe.

Ići glavom napred, nas vraća nazad... Hodam samo sa srcem. Neću se zaustaviti... 

Zorica Zoja Mladenović