Izbor

“Reci mi šta si odlučila? Kada želiš da umreš? Treba da mi kažeš datum?”

“Na primer, za hiljadu godina!”

“Dakle, ti želiš da umreš , da utvrdim,16.09.3017-te u 15 i 30, pored mora ako ga bude bilo...da vidimo, aha i dalje da se baviš slikarstvom, pisanjem? Dobro...i čime još?”

“Pa, ne znam...volela bih da putujem po Zemlji, ali i van Zemlje! Volela bih da vidim planete izbliza, da posetim neku novu Galaksiju, da saznam ako postoje još neka bića u Svemiru...da mogu da vidim Boga i ceo nevidljivi svet, da shvatim nepojmljivo, da otkrijem tajnu nastanka sveta...”

“Polako!”raširi snežno bele ruke Aristid,”Nismo se razumele. Mislim na neku konkretnu delatnost, nešto korisno zajednici, nešto što bi te motivisalo da živiš tako dugo, iako je taj pojam vrlo relativan. Imamo mušterije koje su poželele da žive i duže, ali, moram da upišem sve što bi mogla da radiš sve te godine! To ne isključuje i ove navedene, neobične želje, sve zavisi od razvoja naše budućnosti...Trebalo bi da znaš ako dođe do uništenja Zemlje da ti ne garantujemo izbor, ali ako se do tada stvore novi uslovi, mi ćemo ti omogućiti da živiš.”

“Kako vi meni to možete da garantujete? Neko može da me ubije, može da se desi nesrećan slučaj, možda i sama dignem ruku na sebe?”

“Hahahaha!”nasmeja se glasno prelepa devojka, zatim napući i iskrivi usta beskrajno simpatično i nastavi” Poznavajući te, teško mogu da zamislim da dižeš ruku na sebe...i molim te, kao i do sada, ne sumnjaj! Kreator je bezgrešan! Jednostavno je tako i znam da ti to znaš! Sve naše ponude imaju pokriće i garanciju! Sve funkcioniše po pravilima Nebeskog saveza milionima godina...tako, nemoj da brineš...uživaj!” Zatim se okrenu ka drugom ekranu rukom označi još neke stavke i reče: ”Zatvaram zahtev SJM29031962JJ!”

“A, ako se predomislim? Mogu li da promenim datum smrti?”zapitah više iz radoznalosti.

“Naravno, to je moguće ako je taj datum promene pre ovog dogovorenog...ali, veruj mi, do sada to niko nije tražio!”Zatim nestrljivo zamahnu krilima dajući mi do znanja da nastavim svojim putem i da je ostavim na miru.

“Hajde idi, imam posla Jadranka! Bićemo u kontaktu! Srećno ljubavi!”

Posle hiljadu godina.

Bio je to predivan, sunčan dan. Ostrvljani su se okupili da odaju počast umirućem Suncu. Trebalo je da se presele na drugu planetu. Čula se muzika iz ogromnih školjki kao i razgovor ljudi sa delfinima. Pravio se plan evakuacije svih morskih životinja. Ja sam sedela u hladu ogromne palme na vreloj peščanoj obali. More je bilo mirno, tek bi po neki talasić dopirao do mojih nogu. Jela sam rashlađeno voće uživajući u svakom zalogaju. Vesti su stizale na maloj hologramskoj slici ispred mene remeteći predivan pogled na plavetnilo neba i mora. Mahnuh rukom kao da teram mušice i hologramska slika nestade. Posle nekoliko trenutaka bezobrazno se stvori ispred mog nosa.

“Nemoj da se praviš luda Jadranka! Došlo je vreme da umreš!”reče nasmejano lice prelepe Aristid.

“Molim te, daj mi samo još jedan dan...”rekoh promuklo.

“Znaš da ne mogu! Ne mogu da verujem, ali svaki božji čovek traži još samo jedan dan! Šta je sa vama, ljudima? Dobijete koliko želite i opet vam fali “još koji dan!”imitirajući očajnog čoveka reče ovo neobično biće.

“Mogu li da se oprostim sa mojim delfinima?”

“Naravno!Čekam te!”

Eh, taj osećaj! More, Sunce, nebo, ptice, ljudi na obali, delfini koji me dozivaju da se igramo, nikada lepši prizor za moju dušu i srce! Pre odlaska u more sam mahnula mojoj plemenskoj porodici, skoro svi mi odpozdraviše, neki su igrali uz zvuke neobičnih instrumenata, neki su bili ozbiljni, neki su plakali, ali svi su imali osmeh podrške i ljubavi.

“Volimo te!”bile su poslednje reči pre nego sam zaronila u moj drugi svet. Delfini su došli u velikom broju. Razgovarala sam sa njima, šalila se, plivala, igrala se, dodirivala ih u znak pozdrava.

“Volimo te!”na čistom delfinskom jeziku je bilo ono poslednje što sam čula pre nego što sam napustila zemaljski život.

Dobro je, život je uvek negde i znam da ćemo se ponovo sresti, ali, pitaću Aristid, da li može da se bira samo život u ljubavi, pa, koliko traje, neka traje...