Krug

Prvi dan. Dobar dan! Da vam se predstavim, ja sam Duša.  Danas živim u jednoj brezi. Kako da vam opišem taj osećaj vezanosti za zemlju? Jednostavno, ne postoje prave reči. Kroz mene struji životna energija, golica me svojom upornošću, grane su mi kao strune, čujem daleke glasove ljudi koji obrađuju zemlju, pa čak i muziku  jedne male Maše koja je tek naučila da svira klavir i to udaljena kilometrima od mene. Osetila sam i nožice tek rođenog leptira na mojoj kori. Kakva moć! Kakva lepota te moći! Poznajem sve stanare mog tela i sa svima imam predivnu  komunikaciju. Svi imaju dušu. Ptice umeju da budu dosadne dok prave gnezdo, ali je divno ljuljuškati male ptiće i bdeti nad njima dok im ne ojačaju krila. Ceo dan se vetar igrao sa mojom krošnjom i da može drvo da se smeje, ja bih se smejala, jer je vetar pitao da li hoću da se igramo žmurke? Stvarno je izgubio kompas! Ali, računam, zaigrao se i od sreće izvalio glupost! Evo, pala je noć. Baš kao i Pepeljuga moram u minut do ponoći da požurim i vratim se kući. Zbogom brezo, bila si divan dom! Šta li ću sutra biti?

Drugi dan. Dobar dan! Evo me! Vidim samo parče neba. Da, ja sam bunarska voda! Kakav je osećaj? Pa, iskreno, kao da se kupaš u samom sebi, jeste da zvuči čudno, ali je tako i jedva čekam da me neko zahvati, tako proširujem duhovne vidike! A, evo ga gazda imanja, baca kofu, zahvata me! Idemoooo! Kako je uzbudljivo! Svuda sam, piju me i hvale me kako ih okrepljujem, životinje su posebno bile zahvalne! Brzo prođe dan, sve sam obišla u sve se zavukla, sve obradovala! Pala je noć. Upoznala sam Mesec i zvezde. Ko bi rekao da zvezde pevaju? Zbogom svima, zbogom bunarska vodo, moram kući! Šta li ću sada da postanem?

Treći dan. Dobar dan! Sada sam vuk. Jedva se krećem jer sam gladan. Bio je sumrak kada sam svratio do potoka da se napijem vode i kada sam osetio miris lepe, jagnjeće krvi. Blizu je bilo stado ovaca. Prikradao sam se čitavu večnost. Balavio sam sve više i pripremao se na odlučujući skok. Zario sam očnjake u maleni vrat, krv je šikljala na sve strane. Najzad sam se najeo i odgegao do skloništa. Kakav predivan osećaj sitosti i blaženosti. Skoro da sam zaspao kada je trebalo da se vratim kući. Zbogom vuče! Šta li mene sutra čeka?

Četvrti dan. Dobar dan! Danas sam lovac! Kakav sudbinski preokret! Našla sam se u telu iskusnog lovca. Tog dana sam ja, zvana Duša, imala privilegiju da budem stanar u tom ljudskom telu, koje je bilo ponosno na sve svoje mnogobrojne trofeje. Lovac je organizovao hajku na jednog opasnog vuka koji je tamanio lokalne ovce. Pao je dogovor, napravljena je strategija, raspoređeni su svi lovci. Nisam baš uživala u toj inteligentnoj muškoj figuri koja je sa oružjem u ruci osećala posebno uzbuđenje i moć! Kakvo mi je to zadovoljstvo pucati u uplašenog i iskeženog vuka?! Jedva sam čekala da odem na drugi zadatak… Zbogom lovče! Sad sam sa strahom čekala šta će mi biti sledeći zadatak.

Peti dan. Dobar dan, ja sam Maša, predivno malo stvorenje sa prelepom, belom mašnom u kosi. Iako imam samo šest godina ja sviram klavir i jako sam nestašna. Živela sam tog dana po zadatku u tom prelepom stvorenju. Igri nikada kraja. Moj tata je danas ulovio strašnu zver i svi su slavili. Brat i ja smo se igrali oko bunara kojem, inače, nismo smeli da priđemo. Niko nije obraćao pažnju na nas. Popela sam se na zid ne bih li videla kako je u bunaru. Videla sam zvezde kako se kupaju na njegovoj površini i one su me dozivale svojom neobično lepom pesmom. Skočila sam u bunar. Bila je ponoć. Ne želim da znam koji je moj sledeći zadatak, ja, zvana Duša.

Šesti dan. Dobar dan. Ja sam sveštenik i često se pitam zašto sam izabrao ovaj posao? Danas ćemo da sahranimo malu Mašu. Jedino preostalo mesto na groblju je pod jednom prelepom brezom.

Dobro je da ne znam šta je moj sledeći zadatak, ja, zvana Duša.