Kurafte Kinezi

- Da nemate možda sokovnik? - upitah, kad sam već na vratima.

- Znate ono-za-ceđenje-voća - počeh da usporavam i gestikuliram, kao da će me lakše razumeti ako krenem da se ovako prenemažem. Bila je to jedna od onih radnjica koja prodaje sve, od „tange do nuklearnog reaktora” i sva čuda su bila moguća.

- Oce kupis? - podiže obrvu mlađani Brus Li i udostoji me kakvim-takvim odgovorom. Nije baš bio radostan što ga prekidam u partiji one njihove igre nalik na micu, koju je igrao do mog dolaska sa ortakom u jezivo izgužvanom odelu, a i topli obrok mu se ‘ladio, što jes’ jes’. On sam je bio nešto višeg rasta i, za razliku od kolege, opasno je terao modu. Minijaturni mobitel,    Bijađoti cvikeri na vrh glave, Versaći crni džins i najlonska, rupičasta majica, “kurtonka”, sa dva natprirodno velika slova D i G, neviđena na ovim prostorima još od vremena kad je Tarmi Rićmi prešao sa total sportiš na kežual elegans autfit. Meni lično najviše su se dojmile fejk Prada papuče, iz kojih su mu u fazonu frenč manikira nehajno provirivali kao žilet oštri noktići, potkresani poslednji put u otadžbini, pred polazak u Srbiju.

- Da, ‘oću da kupim, ako imate - rekoh, pogledom tražeći tajnu lokaciju.

- Moze - reče dečko i pokaza rukom na muzgavu policu sa malim kućnim aparatima, ne prestajući ni jednog trenutka da igra mice.

- Pa, i nije loš - pomislih, mislim, za te pare, ’ajde bogati, avion.

Radnja je iznenada počela da se puni i dve drugarice, nešto tamnije puti, koje su do malopre istraživale morske dubine kartonske “ronđalice” sa oznakom “sve za 50”, uz kikot uđoše unutra. Držale su u rukama gaćice, na čijim je majušnim prednjicama cirkonima bilo ispisano Đusi, daveći se od smeha zbog očigledne disproporcije ovih parčića sintetike i njihovih, pozamašnih, afro-srbijanskih guzova.

- Izvinite kume, da t’ pitam, kol’ko ti dođe ova tanga napolju, mislim cena?

- A jes’, ha, ha, ha, baš si glupa Sanela, pa piše pedeset, a je l’ ima veći brojevi?

- To elo - odgovori namršteni Kinez.

- Pa to, kume, mislim, veći brojevi, iks el, je l’ ima?

- Moze kupi elo, samo elo, nema ikselo!

- Dobro, brate slatki, je l’ imaš crnu boju, sam’ da znaš, ja moram da probam!

E, tu je domaćin već zešće popizdeo.

- Nema clna, samo blaon i plavo loze, oce kupi elo, nema ploba ti ugulsuz!

- Ko, ugursuz? Bre kurafte Kinezi raf te pika kara, kandela ti radnja, serem ti se u pigmenat - odbrusi gotovo u jednom dahu Hale Beri iz Marinkove Bare.

- Vi ste bre Kinezi veći cigani od nas Romi, polazi Sanela, nema trgovine, idemo na „Koleru”, tamo ima veći izbor!

- I šta si, koji moj, zapela za tange, kol’ko dupe imaš, jebem te u dupe ciganjsko, tebi su sve gaće tange!

Nisam baš bio najsigurniji da će im i na „Koleri”, ispod železničkog nadvožnjaka kod Buvljaka, neko baš omogućiti da probaju gaćerone, ali valjda žene znaju bolje.

Vladimir Jovanović