Ljubomora

Kada je shvatila da to nije obična reč koju svako može olako da izgovori, nego najstrašnija noćna mora i kaucija za ljubav, rešila je da se smiri i pripali cigaretu. Nešto je stezalo u grudima i stvaralo graške znoja. Hiljadu i hiljadu pitanja i isto toliko neuspelih pokušaja da se odgovori na njih. Jer Stanko je bio privlačan, ne toliko lepotom koliko šarmom zadovoljnog i pedantnog muškarca, nekako sigurnog u sebe šta god radio, ispunjenog svojim životom i dnevnim obavezama, i smehom na licu koji bi razbijao o stene svaki pokušaj tuge.

Tog dana kada je svršila sve poslove u kući, Marijana je na stolu videla Stankov mobilni telefon. Brak je poverenje, razmišljala je, i svaka pomisao da priđe i počne da razgleda po njegovim porukama i pozivima bila je besmislica. Uostalom, zašto bi se izlagala takvoj neprijatnosti, da nakon petnaest godina braka koji su sa velikom ljubavlju negovali pomisli tako nešto?

Ali ljubomora ju je izjedala. Često se gušila i rukom stezala levu stranu grudi. Svesna da su je poslednje godine ohlađenog života sa svojim mužem terale u neku neizvesnost i nespokoj, ipak je verovala u jačinu svega onoga kroz šta su zajedno prolazili. Prvi put osetila je mučninu i povraćanje pri pomisli da je on mogao da se slepi uz telo neke druge žene.

─ Zašto mi se to nije dešavalo ranije? Viđa li se sa nekom? Da li svoje tragove nevere čisti pre dolaska kući? Da li savršeno i neprimetno vodi dvostruki život? Ne, muškarci i onako ne znaju da se kriju kao žene ─ mislila bi o tome čitav sat.

Uzela bi telefon i ukazala joj se čitava lista poruka, primljenih i poslatih, od kolega i koleginica sa posla, prijatelja sa kojima ide na fudbal i ništa nije davalo znake nekog mogućeg kratkoročnog izleta. Sve te nežne, ili šaljive poruke, sa epitetima -šmekeru, srce ili dušo – dolazile su od njoj poznatih zajedničkih prijatelja. Kao da je odahnula. Ali na kraju liste pojavila se poruka koja joj je privukla pažnju. Upalo joj je u oko jedno ime - Đina. Ne samo što joj je bilo nepoznato, nego ta prepiska nije bila dugačka – samo njeno pitanje zašto joj se nije javio kada je prolazio kroz Sopot. Stankov odgovor bio je kratak, da je tog dana šetao sa prijateljem, a i da je ona bila na odmoru, pa je to bio razlog njegovog nejavljanja. U sledećoj prepisci videlo se da joj je poslao fotografiju iz nekog bara, ali na njoj je samo bila šolja vrelog espresa na šanku. To joj ništa nije značilo, ni poslednja Đinina upućena poruka Stanku - izvini. Šta god to značilo, bila je zbunjena, ali i obuzeta besom. Izluđivala je tajnovitost poruka koje kao da su bile pod šifrom.

─ Kako da saznam ko je Đina? Ne, neću početi sa svađom. Prvo ću pomirisati njegovo odelo i razgovarati kako je bilo na poslu. Svaki drugi moj agresivni pokušaj izazvaće svađu. Tako je pametnije. Nisam više klinka da ne rezonujem mudro i smireno. U međuvremenu, istražiću ko je ona. Tako je pametnije. Moraću da se sama suočim sa srušenim svetom i prebolim ove teške trenutke. Kako da savladam ovaj bol? Zar je moguće da je dirao neku drugu? Kako li ona izgleda? Je li mlađa od mene? Da li ga uzbuđuje?

Neke neverovatne stvari prolazile su joj kroz glavu, a ona je bila nemoćna da ih smiri. Kao da joj se u sobi ukazala slika Stanka i Đine u pozi divljačkog seksa, kako znojavi i goli u uzdasima koji su odzvanjali u njenim ušima dodiruju jedno drugo. Počela je da gleda svoje grudi i da prelazi rukom preko listova nogu. Osetila je celulit i naboranu kožu ispod vrata, pomislila da je stara, oronula i počela da plače...

Ponekad priče nemaju kraja, jer bol junaka je neizdrživ. Bolje i da nema kraja, ako on liči na novinske naslove tabloida. Ljubomora je sastavni deo života. Bez nje se ne može, sa njom je još teže. Ona je posledica nesigurnosti i izbačenog duha iz sedla zajedničkog života. Opasna je i gasi početni zanosni plamen. Gasi se kada nestane čežnje. Ljubomora je ženskog roda. Kod muškaraca poprima mutirani oblik ludila. Ali, upoznavši nju, sa sigurnošću znamo da sve što je ljudsko nije nam strano.

Ivan Novčić