Miris gospođe X (treći, završni deo)

Deda je izašao iz bolnice i baka je radosno trčkarala oko njega. Naravno da je preterivala u nezi, čak je počela i da mu tepa kao malom detetu. „De, de, šta ti je, bako moja... pa nisam ja beba...“ govorio je deda, ali sa osmehom koji ni pod razno nije mogao da sakrije. Ipak mu je bilo drago to paženje i maženje. Takve sam ih kao dva mala deteta ostavila i opet utonula u neprekidnu gradsku reku radnih ljudi. Posao me je svu obuzeo, susreti sa starim društvom, izlasci u rasponu od pozorišnih predstava i koncerata do privatnih zabava povodom rođendana, godišnjica, rođenja kumčeta... Jedne večeri sam ostala kući. Kiša je padala i toplina u stanu mi je baš prijala. Obukla sam se za spavanje, uvukla u mekani ležaj i pokrila omiljenim ćebetom u kome sam se osećala kao u krznu. Izređala sam TV kanale i zaustavila se na nekom na kojem je tek što je počeo film i koji mi se učinio gledljiv. Posle par minuta sam osećala da sam s one strane ekrana i da učestvujem u filmskoj priči. Sa malim odstupanjem tu i tamo, pred mojim očima se odvijala filmska priča o „Gospođi X“! Gledala sam otvorenih usta, prosto u neverici. Za vreme reklama, vraćala sam se stvarnoj priči. Počelo je da me muči pitanje šta je posle one poruke bilo. Sećam se da je poslao poruku iz bolnice i da je zvao da dođe, ali samo pod uslovom da ga ona stvarno voli... Kasno te noći, potrešena završetkom filma, ostala sam dugo budna. Takođe sam nameravala da sutradan nazovem baku i pitam je da li se posle mog odlaska videla ili čula sa Gospođom X, zna li nešto o njoj? Jedva sam čekala kraj radnog vremena. Jako me uhvatilo neko raspoloženje puno nadanja da je dvoje ljubavnika zajedno, da je ona napokon postala njegova prava žena, a on njen muž. Nisam razmišljala da li je takva situacija mogla nekog da povredi. Bilo mi je samo bitno da čujem da su zajedno. Naravno, sa bakom sam prvo naširoko pričala o dedi, njoj, nekim našim rođacima, mada ništa od toga moje uši nisu primale, niti mozak registrovao. A onda je došlo vreme da pitam baku ono što me je interesovalo. Gutala sam svaku reč, a nešto što nisam dobro čula, tražila da mi ponovi, da mi slučajno nešto ne promakne. Tako sam saznala nešto slično onome što sam prethodne večeri gledala u filmu. Po onome što se dogodilo nekoliko nedelja nakon mog odlaska od bake, Gospođa X nije otišla u bolnicu, odnosno da se oni nisu više videli! „Bako, kako znaš?“ – pitala sam je. Pa, zato što se ON pojavio na njihovim vratima i pitao da li znaju nešto o gospođi koja je ostavljala ključeve vikendice kod njih.  Nesvesno sam vrtela u ruci flašicu parfema, dok se predivan miris polako širio oko mene.

Da, zna, kako da ne zna, šta je bilo sa gospođom, rekla je baka. Gospođa je uskoro po mom povratku u grad, došla. Za njom su došli i neki ljudi u luksuznim kolima. Sutradan su otišli, pa se baka iznenadila kada je otvorivši vrata, ugledala gospođu. Uz kafu, baka je saznala da je gospođa prodala kuću, da će se novi stanari vrlo brzo doseliti i da će doći kod bake po ključ. Ljudi su fini, njeni inače poznanici. Ostavlja sav nameštaj, a svoje lične stvari je spakovala u nekoliko kutija i već ubacila u gepek kola. Kada sam to čula, bila sam stvarno nekako razočarana. Deda je pozvao baku da mu pomogne oko nečega i nas dve smo uskoro završile razgovor. Nekoliko dana sam bila bezvoljna i nekako se osećala izdanom, a da nisam mogla da definišem ko me je i zašto izdao. Nakon dve nedelje, pozvala me baka. Nije me pitala ni kako sam, niti rekla kako su ona i deda, već samo mi reče uzbuđeno: „Znaš šta se dogodilo juče? Došao je gospodin! Onaj lepi, visoki, krupan čovek, verovatno njen ljubavnik!“ – „To znači da ona nije otišla onda kod njega u bolnicu?“ – rekoh ja, a baka iznenađeno upita: „Kakvu bolnicu?“ "Ma, lupam ja", rekoh, zaboravivši da baka nije čitala njihovu prepisku. „I šta je bilo?“, požurih je ja. „Pa, ostao je bez teksta kada sam mu rekla da je prodala vikendicu i da su sada u njoj drugi stanari. Toliko je bio iznenađen da je zatražio čašu vode, a videlo se da mu nije bilo dobro, jer mu je iz lica nestala sva boja. Prebledeo je da sam se ja prosto uplašila. Ali to nije ništa! Tek kada sam mu završila priču, bila sam ozbiljno uplašena.“ – reče baka, a ja sedoh trupački u fotelju. „Šta hoćeš da kažeš, bako? Da li je gospođa dobro?“ Sada se baka zbuni. „Pa, ja koliko znam dobro je, zašto pitaš?“ „Zato što si rekla da to što je saznao da je prodala kuću i odselila, a nisu se videli – da to tek nije ništa. Šta je još bilo?“ – upitah, sada i ja pijuckajući vodu. „A, jadan čovek! Kada sam mu rekla da je odmah nakon prodaje vikendice otišla kod ćerke i da živi sa njom i njenom porodicom, jadan čovek nije mogao da diše! Zagrcnuo se, počeo da kašlje...i deda se uplašio za njega...“ „Pa, dobro" – rekoh ja – "Šta je tu strašno? Otišla da živi kod ćerke i zeta. Nije otišla preko sveta!“ A baka će: „E, pa u tome i jeste problem! Otišla je preko sveta! Ćerka joj Živi na Novom Zelandu!“