Ne radi se na tome da ljudi budu srećni (nego da budu slabi) II deo

Postoje države koje silu koju je čovek dostigao otvoreno i sa ponosom predstavljaju i koriste, demonstrirajući svoju moć, analogno ratničkim bojama i novootkrivenim oruđima u mnogim, nekadašnjim plemenskim zajednicama. Postoje one koje razumeju “staro“ kao lekciju zbog koje neće ponoviti iste greške, ali nisu ni približno dovoljno jake za nešto “novo“. A postoje one koje ni ne nagoveštavaju da će u skorije vreme biti dovoljno jake za nešto “novo“, jer su malo od “starog“ razumele, pa i to malo biva obrisano, zahvaljujući onima koji njima žele da upravljaju, uništavajući ih i smanjujući njihovu moć, zarad ličnog dobra i svojih porodica, na štetu “nekih drugih“ i njihovih porodica koje su im potrebne da bi ih izabrale za vođe.

Zamislite samo tu banalnu, smrdljivu, činjeničnu nepravdu, kako izaberete nekog od samoponuđenih smradova da vam bude vođa, da bi taj za sebe i svoj porod omogućio sve što je zamišljao kao blagostanje, na štetu vas i vašeg poroda (i koječega drugog), za koji nije učinio “dobro“ koje ste očekivali, nego još i štetu, i otpalio u nepoznato, u svoj “raj“, ostavljajući vas u vašem “paklu“ čiju vatru je još podložio da se veselo rasplamsava, dok sagoreva ono što je ostalo pod pojmom „država“ i „narod“, sa izvesnom sigurnošću u to da ćete ga zaboraviti i ubrzo tražiti i izabrati nekog novog vođu koji će učiniti isto, ubeđen u to da “pačiju školu“ još uvek niste zapamtili! Refren ili varijacije na zadatu temu. Koji put se to već ponavlja u Srbiji koja i dalje nije naučila ni refren iste pesme, no ga uz fatalne greške besomučno i bezuspešno pokušava da peva i ponavlja...

Pod plaštom “demokratije“ je Srbiju snašlo veliko zlo koje i dalje postoji, deluje i raste, jer se “demokratija“ na ovom (za nju u datom trenutku) neplodnom području, bazirala i oformila na instinktu napaćenog stada, tačnije, sabranih nula gde svaka nula ima „jednaka prava“, pa su novooformljeni sistemi vrednosti diktirali da je vrlina biti nula. Tako su nule dobile vrednost i našle se na vrhu, u ime demokratije! Tako se i dalje vrednuju samo nule. Nule deluju preko pogubno-idiotskih tv programa, nule vaspitavaju odrastajuća pokolenja, nule pevaju, sviraju, izdaju knjige, nule se bogate i uživaju u svojim maloumnim životima služeći kao uzor novim naraštajima, nule se bahate, iživljavaju i razmnožavaju dok ojađen i zaglupljen narod atrofira i odumire, živeći i prateći putem medija, živote ovih nula, jer Nule upravljaju VAŠIM životima i VAŠOM zemljom, cedeći vas do smrti i uživajući u svojoj moći i blagostanju koje ste im VI omogućili!  

Posle ozloglašenog “socijalizma“, u Srbiju se već decenijama upumpavaju “govna“, i ko bi rekao, pa i naslutio da ovoliko može da ih stane. Ali može još, i još, po svemu sudeći, jer govna ne gore dobro, pa samo menjaju svoje govnarsko, agregatno stanje!

Govna ne gore dobro, ali gori dobro samo ono što je “dobro“, jako i vredno, pa je dilema u vezi toga da li Srbija gori ili se raspada. Ako gori, dobro je, jer to bi značilo da još ima vredne, gorive materije. Zarad nje bi valjalo naučiti “gasiti požar“. No, ako se raspada, to bi značilo da više nema ili nedovoljno ima, vredne gorive materije u kojoj bi i govna bila zapaljiva, pa Srbiji ostaje samo proces raspadanja u kojem se sva govna ne raspadaju sinhrono, nego ona sveža zatrpavaju ona raspadajuća. Iz ovakve govnarske teze, pošto pod “svežim govnima“ podrazumevam potencijalni, pretendentno-vladajući sloj u degenerisanoj hijerarhijskoj konstrukciji, ponuđen na odabir ili izabran, da se zaključiti da svežih govana ima u izobilju, jer se još uvek očekuje i bira, a tone i raspada, sinhro, zahvaljujući “demokratima“ koji uživaju velike zasluge za zločin koji se i dalje dešava zemlji Srbiji i njenom narodu! 

Neosporno je da je “napredak čovečanstva“ išao u tom smeru i postigao stanje u kojem se civilizacija mora shvatati kao neprijatelj samoj sebi. Civilizacija kao škorpion koji se samoubada ne samopodnoseći se u svojoj radijacijsko-hibridnoj, rastućoj anomaliji koja se više ne može ispraviti niti korigovati. I dok “sve“ slabi, civilizacija se “razvija“ na štetu vrednosti jedinke, jer se ne uzima u obzir to da sve što se učini u slabosti mora propasti! I ne radi se na tome da ljudi budu srećni i zadovoljni, nego da budu slabi! I ojađene budale su svi zapaljeni nacionalisti što se međusobno mrze, jer deluju upravo onako kako njihov pravi neprijatelj hoće, nemajući konzistentne predstave o tome šta svojom, pogrešno kanalisanom negativnom energijom, žele i racionalno mogu postići!

Greh, oproštaj, kajanje, saosećanje, savest, altruizam, itd...u širim razmerama, sve to odavno više ništa ne znači! Mudrost, samosvest, samopoštovanje, snaga, ljubav, životna i stvaralačka energija, ponos, sopstvo, hrabrost, čast... To je ono što treba negovati i sačuvati... Po svaku cenu, jer život bez toga je život obične gnjide koja i treba da bude zgnječena!

- Mojsije, teške li su ti moje tablice?

- Teške su, Gospode! Ne mogu da ih snesem dole! 

- A kome dole?

- Ljudima, Gospode! Napravili su zlatno tele i njemu se mole mesto tebi.

- Ne, Mojsije! Nije tele od zlata, no se telad mole svemu što je od zlata, satirući se međusobno, pa ti nemaš niti kome niti čemu silaziti dole! Ostavi ih sebi samima. Možda će neki od njih i sami nešto razumeti, spoznati, pronaći u sebi i izdvojiti se, spasiti, makar zbog očuvanja onoga što će prepoznati kao pravo... Ako li neće... E onda, neka se i zatru! 

Igor Rajović