Novi početak

Vrhovni poglavar je stajao na vrhu kule i posmatrao nebo na kome je sve manje bilo zvezda. Jedan od članova saveta je došao i prišao mu:

-Vaša Visosti, sve je spremno…svi su tu i čekaju na vaš govor.-  

-Evo dolazim, opraštao sam se sa našom galaksijom - reče poglavar. Krenuo je za članom saveta i sišli su dole…zatim su produžili na ogromni plato na kome je bio sav narod njihove rase.

-Dragi moji prijatelji! Ovo je poslednji put da stojimo jedni naspram drugih, ja kao vladar i njegov narod. Vrlo dobro znate za zlo koje se kreće prema nama. Tama guta sve pred sobom, galaksije, planete i sada je sve bliže da uništi i našu civilizaciju i planetu. Svi naši naučnici pokušavali su da nadju način da se izborimo sa Tamom, ali iako je naša tehnologija izuzetna i najbolja u svim galaksijama koje znamo, ništa nije uspelo. Jedino rešenje koje su pronašli da bismo preživeli i opstali ,nažalost, nije savršeno.

U masi je nastao žamor, mnogi su povikali:

-Gospodaru, recite nam šta će biti?!

-Tišina! -povikao je.

-Sve ću vam reći, samo nemojte vikati..ovo svi moraju čuti i, nažalost, prihvatiti. Stvorili smo uredjaj kroz koji ćemo svi da prodjemo u drugi, paralelni svet, u koji Tama neće moći da dopre. Ona će progutati sve u ovom Univerzumu i tu spasa nema. Nažalost, sve što smo imali ne možemo poneti sa sobom, ni tehnologiju, ni oružje…čak i sve što smo naučili i saznali…samo naša tela možemo da prebacimo.

-Ali gospodaru, kako ćemo se braniti ako nas na toj planeti neko napadne i starosedeoci i neka druga bića? - upita jedan.

-Dobro pitanje! Izabrali smo planetu, nekoliko pouzdanih ljudi su već odlazili na moguća odredišta i jedna od njih je ubedljivo izglasana. Ta planeta je mlada. Život je, po svim svemirskim računicama, tek u razvoju. Na njoj postoje bića, predatori, koje će sa našim dolaskom nestati, jer će ih uništiti efekat koji će nastati našim dolaskom.

-A, da… Zaboravio sam i to da nećemo svi biti na jednom mestu, bićemo razaslati po celoj površini planete, kako bi postepeno,kroz generacije, bili dominantni medju živim bićima. Krenućemo od nule, živećemo u pokretu, hraniti se kako uspemo, spavati pod nebom, ili ako nadjemo neko skrovište, pošto su česte padavine tamo. I ja ću sa vama biti kao novo biće, neću više vladati… Kako vama tako i meni!

U gomili je opet nastala galama, mnogi su vikali, žene i deca plakali.

-Narode moj, oprostite mi što nisam uspeo da sačuvam naš način života, ali to je jedini način da sačuvam naše živote i našu rasu. Krenite polako kroz uredjaj kako bi svi otišli odavde. Ja ću poslednji proći i uključiti samouništenje, kako Tama ne bi prodrla sa druge strane.

I krenuli su. Kolone su ulazile u neki magličasti prostor i nestajale sa vidika. Medju poslednjima su ostali poglavar i najbliži članovi vlasti.

-Gospodaru, bila mi je čast služiti vam i živeti u vaše vreme.- reče jedan od njih.

-Hvala vam svima što ste bili verni saradnici…sada ćemo biti u novom životu jednaki, a pitanje i da li ćemo se ikad više videti. Nažalost, naša civilizacija je uništena i mi moramo da krenemo ispočetka da stvaramo novu. Nema više naše Atlantide…čeka nas Zemlja.

Rekavši to svi su krenuli. Poglavar je uključio samouništenje i zakoračio u novi početak.