O.............poruka iz...

Bio je divnog raspoloženja u petak, čitavo jutro, osmeh nije napuštao lice, to je bilo u 10.01 i takvo veličnstveno stanje duha trajalo je da, do 10.03... Odjednom je poželeo da pocepa odvratnu njušku čoveka koji je sedeo sa njegove leve strane. Baš mu je pun kurac odvratnih ljigavih njuški, koje izazivaju patetično sažaljenje. U trenutku kada je podigao pivsku flašu, ustavši da razbije praznu tintaru...ona mu je uputila čaroban, davno zaboravljeni osmeh, koji je negde kao slika spavao u kičmi, ponekad izazivajući kostobolju... Činilo mu se da je poznavao, bio je uveren da je bezbroj puta susretao...u praznom prostoru ništavila, tamo gde baš ništa, tamo gde to ne pos... Zadihan, pod teretom viška kilograma, uvijao se kao zmija, preskačući stepenike, da…

Danas je, da sećao se zaborava, da je na današnji dan, u praznom kovčegu, pokopao...i odlučio je, da neće otići, jer nema potrebe ispunjavati formu, oblik ništavila u obliku, skrušenog hoda...on u srcu nosi dve večne slike, koje je sam rukom urezao po sećanju... Suze, to ne postoji, a baš bi želeo da se sada na oproštaju od dana, pokloni senima voljenih, ne može.....neeeeeeeeeeeeeee možeeeeeeeeeeeeee…

Bol u testisima i kolenima, budila ga je iz tupog posmatranja davno i stotinu puta odgledanog filma, onog omiljenog, odvratnog filma koji je postao, pod propadanjem prijemnika... Osmeh, tako dug, od čitavog bljeska izgoreo je, poslednji koverat u kome je arhivirana nikome rečena priča o prokletoj njoj... Skočio je, onako odeven da navuče patike, da odjuri do njene zvezde koja je u noći punog meseca sijala... Da je podigne, ošamari, da je prodrmusa i razbudi i da se izviče, da ga pažljivo sluša... Telo, valjda usnulo, klizilo je sa ogromnog stola, spuštajući se u budnom snu...mačka je preskakala, igrajući se, čas na jednu, čas na drugu stranu, a poput zastave koja se njiše kao klatno u skladu haosa...njihalo se nešto nalik na debeli konopac koji služi za...

Bio je divnog raspoloženja u petak, čitavo jutro, osmeh nije napuštao lice, to je bilo u 10.01 i takvo veličnstveno stanje duha trajalo je da, do 10.03... Odjednom je poželeo da pocepa odvratnu njušku čoveka koji je sedeo sa njegove leve strane. Baš mu je pun kurac odvratnih ljigavih njuški, koje izazivaju patetično sažaljenje. U trenutku kada je podigao pivsku flašu, ustavši da razbije praznu tintaru...ona mu je uputila čaroban, davno zaboravljeni osmeh, koji je negde kao slika spavao u kičmi, ponekad izazivajući kostobolju... Činilo mu se da je poznavao, bio je uveren da je bezbroj puta susretao...u praznom prostoru ništavila, tamo gde baš ništa, tamo gde to ne pos... Zadihan, pod teretom viška kilograma, uvijao se kao zmija, preskačući stepenike, da…

Danas je, da sećao se zaborava, da je na današnji dan, u praznom kovčegu, pokopao...i odlučio je, da neće otići, jer nema potrebe ispunjavati formu, oblik ništavila u obliku, skrušenog hoda...on u srcu nosi dve večne slike, koje je sam rukom urezao po sećanju... Suze, to ne postoji, a baš bi želeo da se sada na oproštaju od dana, pokloni senima voljenih, ne može.....neeeeeeeeeeeeeee možeeeeeeeeeeeeee…

Bol u testisima i kolenima, budila ga je iz tupog posmatranja davno i stotinu puta odgledanog filma, onog omiljenog, odvratnog filma koji je postao, pod propadanjem prijemnika... Osmeh, tako dug, od čitavog bljeska izgoreo je, poslednji koverat u kome je arhivirana nikome rečena priča o prokletoj njoj... Skočio je, onako odeven da navuče patike, da odjuri do njene zvezde koja je u noći punog meseca sijala... Da je podigne, ošamari, da je prodrmusa i razbudi i da se izviče, da ga pažljivo sluša... Telo, valjda usnulo, klizilo je sa ogromnog stola, spuštajući se u budnom snu...mačka je preskakala, igrajući se, čas na jednu, čas na drugu stranu, a poput zastave koja se njiše kao klatno u skladu haosa...njihalo se nešto nalik na debeli konopac koji služi za...