Oproštajni govor

Sahranila sam reč. Lancima okovala sanduk. Zakopala ga duboko u sebi i prekrila težinom tišine. Sahranila sam živu reč. Neka se uguši u meni da bih ja živela. Presudila sam joj da prestane da diše i piše dok je čitaju slepi. To je ubistvo iz milosrđa. Ćutaće da gluvima ne ometa tišinu. Dok grabi slovo da udahne po poslednji put ja se govorom opraštam.

Draga moja Reči,

Izvini što sam te davala svima i što sam te se uvek držala. Verujem da je taj moj stisak boleo. Ne smem ni da zamislim koliko si patila zbog mene. Kroz koliko pogrešnih ruku si prošla . Tretirala sam te kao kurvu, jebo me Bog. Kao jeftinu prostitutku sam te prodavala slepima i gluvima. Uzimali su te, silovali, krali. Oprosti, Reči, mojoj naivnosti i gluposti, ali ne opraštaj meni. Oduzmi mi to na ludost i saberi mi grehe, a onda iz groba bacaj kletve.

Ti još uvek govoriš, Reči? Čujem te. U pravu si. Prokleta sam. Jesam, iskrenost je prokleta, Reči moja. A trebalo je da me naučiš da lažem kad sama nisam mogla da se naučim. Šta kažeš? Jebi se? Jesi li mi to rekla? Da se jebem? Ne mogu više ni da se jebem! Napraviše mi rupu u mozgu od tolikog karanja. Zašto već jednom ne umukneš? Ovo je moj oproštaj od tebe, a ne tvoj od mene.  Nemoj da me moliš da te pustim da iz mene izađeš. Ne mogu. Morala sam da donesem tešku odluku, ali je bilo lako. Može biti samo jedna, a ja sam sebe izabrala. Ti i onako nemaš izbor.  Ne možemo obe biti žive u isto vreme. U stvari, ovo i nije vreme već je ono što je ostalo od njega. Izgubile smo ga u mom davanju tebe. Nisi me sprečila. Šta? Ja sam kriva? Naravno da sam kriva, ali sam previše kažnjena, Reči moja, čak i za tuđe zločine. I nije samo moja krivica. Ima i tvoje. Nekada si govorila ono što bih ja prećutala. Koliko puta sam se ujela zbog tebe za jezik? Jedan, dva, tri…Ne znam ni da brojim toliko. Ja nikad sa brojevima nisam umela, a ti  sa slovima. Sve te slabije čujem, a ti mene nikad nisi slušala, Reči moja. Oproštajni govor je prešao u svađu. O mrtvima sve najbolje, jer ne mogu da se brane. O živima sve najgore, jer im odbrana ne vredi. Ko ih jebe kad su živi. Neka si ti mene napljuvala. Umem ja da poližem.

Sećaš li se kad si kroz mene pisala o ljubavi? Navukla si me na mrtvo slovo na papiru, a ja umesto da ga pocepam iscepam sebe. Jedeš bre, govna, Reči moja i meni time praviš sranja. Mrzim te koliko te volim. Nije trebalo da naučiš da govoriš i pišeš. Da si bila nepismena ostavila bih te u životu. Ovako te pozdravljam s životom. Gotovo je! Više te ne čujem. Niko te više neće slušati. I onako te nikad nisu razumeli.

Reči moja, umrla si! Više te nema, a i ja sam nema.