Opstanak

Meki šal sumraka obavijao je vidik, sporo, neosetno. Oštre linije  stena na zapadu su se rasplinule u toplom, smeđem gutljaju kafe koja se pušila na stočiću. Volela je taj miris borovine pomešan s malo dima  iz odžaka i tihi žubor potoka  koji je tekao iza brvnare. Proleće je konačno stiglo i u njihov šumski kutak i već je  počela da planira šta će od povrća posejati u male leje  levo od trema na kojem je sedela u staroj, nekada zeleno ofarbanoj, stolici za ljuljanje. Na kolenima joj se lenjo protezao sivi mačak i merkao  pletivo odloženo kraj njenih nogu. Nedelja je dan kada njen lovac celog dana izbiva iz kuće. Vrati se, s prvim sumrakom sa svoja dva balkanska goniča i donese meso za sledećih nedelju dana. Ona ga dočeka  toplom pitom i kiselim mlekom, i najpre od svega, zagrljajem. Ponekad, kad je lepo vreme, idu zajedno u lov. To su posebni trenuci. Dok on lovi zečeve  i divlje patke na reci, ona bere pečurke, kojima šuma obiluje. Onda se nađu, kod čeke koju je sagradio prošle godine kad su se pojavile divlje svinje u njihovj šumi, pojedu malu užinu koju ona ponese u svom rancu i napiju se bistre, hladne vode sa izvora  od kojeg nastaje potok koji protiče  nedaleko od njihove brvnare. On odrema  malo s glavom u  njenom krilu, dok ona prebira i razvrstava šeširiće lisičara, blagvi i vrganja.

Četvrta je godina kako su pobegli od takozvane civilizacije u ovaj skrovit šumski kutak, u kojem je on, nekoliko godina pre toga, sa još par istomišljenika sagradio neveliku brvnaru, onako kako su gradili traperi i pioniri pre dva veka u divljini Amerike. Bez ijednog eksera, bez motornih testera, bez betona, cementa, gvožđa i  bilo kakve hemije. Samo ručne testere i sekire, po neko dleto i klin, mirišljava stabla borova i zemlja pomešana sa slamom i vodom. Sastojala se od jedne velike prostorije, u prizemlju, koja je imala oveći prozor, u istočnom  zidu i dva manja, ka jugozapadu. Kaljeva peć je zamenila prvobitnu ideju o kaminu, zbog praktičnosti. Odmah pored peći bila su vrata male kupaonice, koja je zimi služila i kao sauna. U centru prostorije bio je sto za četvoro i divne, starinske drvene stolice koje je sam napravio po sećanju na stolice u kući njegove bake. Dva dvoseda, takođe ručne izrade i prekrivena ćilimina iz njene devojačke spreme, gledali su na ulazna vrata i prozore pored njih. Kad nije bilo dovoljno toplo da se zalazak sunca gleda sa trema i prizor u prozoru je bio pranik za oči. Male drvene stepenice vodile su na gornji nivo u kojem je na toploj strani, iznad kaljeve peći, bio smešten kutak za snove.

Kada joj je pre dvadesetak godina zaneseno pričao o svom snu , o ideji da napravi ovako nešto, mislila je da se šali. A večeras, u ovo tiho i mirisno nedeljno prevečerje, prve nedelje maja, 2038. godine, bila mu je zahvalna što je ostvarivanjem tog svog sna i njoj produžio život. Pre samo pet godina lekari su je otpisali. Stadijum, do kojeg je galopom napredovala njena bolest, nije joj ostavljao više od šest meseci života. I to onog oblika života kad bi rado bila biljka ili ptica, nego nemoćna hrpa kostiju i beskrvne kože koja se samo zove telom, a nije mu ni senka. Kada su se preselili, njihova deca su danima bila ljuta i svakog su trenutka očekivali da  se otac javi  i kaže im da se vraćaju, u sive betonske kutije grada , koji je doskora bio njihov dom. Ali, vremenom su shvatili da je njoj dobro činio razređeni, reski planinski vazduh i da je odbacila štap bez kojeg nije mogla ranije. Postalo im je jasno da je otac, uz pomoć kozjeg mleka i sira, koji je od njega spravljao, uz pomoć mnogobrojnih divljih trava i bobica koje je za nju brao, učinio čudo kojem nauka i medicina nisu dorasle. Vratio je u život.

I sada, dok ga je gledala kako joj prilazi još uvek uspravan, mekog, mačjeg koraka urezanog u tetive od silnih treninga i obuka kroz koje je prošao u životu, noseći stari izbledeli ruksak o ramenu i kačketa okrenutog u stranu, dok su goniči veselo skakali oko njega i njuškali dva mlada fazana o njegovom pojasu, dok se poslednji lelujavi zrak sunca odbijao od njegovih sedih vlasi, znala je da ljubav može da izleči i najteže boljke.  Ali, samo ako je prava.