Plastika

Spavala je dubokim snom. Planine su se obrušavale na oštro, špicasto drveće. Trava joj je bola bose tabane. Noćno nebo bilo je tako nisko da ga je mogla dotaći. Sve je bilo od plastike. Veštačko, bez mirisa i razlivenih boja.

Oko hladne, staklene površine koja je imitirala jezero poređane životinje nisu pile, bile su lažne. Praznim očima buljile su u daljinu koja bila samo jedna nacrtana slika mutnih obrisa. Hodala je plastičnim svetom tražeći dušu, dah, svetlost. Hladnoća joj se uvlačila u kosti, izbijala je iz same utrobe lažne šume. Onda je ispred sebe ugledala zrak i shvatila da je to ogledalo, a da svetlost izbija iz nje. Toplota joj je isticala iz stomaka, prepona, očiju. Gorela je, a iza ogledala sve je bilo živo, rasuto, šareno. Čopor vukova odmarao se na proplanku posle obilatog obroka. Lizali su jedni drugima bakarnu krv sa njuški i lenjo žmirkali sanjivim očima. Jedan vuk pogleda u nju i priđe ogledalu. Njen odraz nestade. Vuk se uspravi na zadnje šape i odraz se vrati. Opet je gledala u sebe, ali u mušku verziju sebe. Blizanca... Platinasti uvojci padali su mu na isti način preko čela. Osetila je želju da ih dodirne i ispružila je vrhove prstiju do ivice ogledala. Isto to učinio je i on. Ogledajo se zaljulja i istopi se. Prsti im se upletoše i on zgazi u njen svet. Gledali su se istim očima. Na isti način grickali su donju usnu. I tada je znala da je samo njemu verovala, samo njemu... Stomak joj se zgrči i sastaviše se i poljubiše se strasnim, incestuoznim poljupcem. Njegovi dodiri, tako nežni, tako pravi... Letela je i podizala se u neke nikada doživljene vrhunce. Znoj im se mešao i kapao vrelinom. Stapali su se dišući istim ritmom. Stopljenih udova, tela i usana...a onda se njegovi očnjaci zariše u njen vrat ne dozvoljavajući joj da vrisne. Pakosnim očima gledao ju je kako se davi u sopstvenoj krvi ne ispuštajući je iz zagrljaja...

Probudila se uz prigušeni krik, držeći se za vrat. Trgla se kada je pogledala na sat. Skočila je iz mokrog kreveta i bacila natopljenu svilenu spavaćicu. Uletela je u kupatilo i odvrnula pozlaćenu slavinu puštajući hladan mlaz da joj klizi niz mlado, korigovano telo. Brzo se obrisala i navukla skupoceni ogrtač. Izjurila je u prostrani hodnik, neprestano se osvrćući prema vratima muževljeve spavaće sobe. Dok je trčala niz luk mermernih stepenica, čula je zveckanje escajga i delove telefonskog razgovora. Na prostranoj, osunčanoj terasi čekao ju je besprekorno postavljen doručak. Tiho se izvinila zbog kašnjenja, a on je nije udostojio ni pogleda. Glasno je pričao sa sadašnjom ljubavnicom. Platinaste uvojke neprestano je stavljao iza uva. Nemarno, a namerno. Savršenio manikiranim dugim prstima lenjo je stavljao komade voća u usta koja su ga koštala čitavo bogatstvo. Ona je uspela da proguta nekoliko zalogaja, čekala je da završi telefonski razgovor, a onda je ustala od stola.

„Danas će biti divan dan.“, reče joj zajedljivo i pogleda je ledenim očima. Ona potvrdi i žurno se udalji. Tek u svojoj sobi je počela ponovo da diše. Kada je par meseci nakon venčanja otkrila čime joj se muž bavi zapretio joj je da će je zaklati dok spava, ako ikada progovori ili ode. Odmahnula je glavom i umorno prešla očima preko beskrajnog niza haljina i cipela. Dohvatila je jednu, navukla je i namestila plave uvojke u visoku, zategnutu punđu, a oko vrata nabacila nekoliko skupocenih bisernih nizova. Provela je još neko vreme šminkajući lepo, mado lice i usne koje je tek skoro dopunila silikonskim dodacima. Kroz prozor začula je vrisak motora njegovog sportskog automobila. Otišao je, ali će se vratiti....

Izašla je i sela u kola. Žurila je na ručak sa lažnim prijateljima. Tamo će piti bljutave koktele, smejaće se glupim šalama i pričaće o svom divnom, glamuroznom, plastičnom životu..