Početak - 1. deo

Počeo je ostatak mog života, počeo sam da radim. Ustao sam dva sata ranije da se spremim, a to je značilo: tuširanje hladnom vodom,jer  sam zaboravio da uključim bojler sinoć, brijanje, skraćivanje dlaka koje mi vire iz nosa (neverovatno je koliko brzo rastu) i kao finiš  gubljenje mog „sova“ izgleda – čupanje milion i jedne, pa još jedne dlake između obrva! Pa dobro, možda i mislite da sam metroseksualac ili bilo kakav seksualac, ali pre nego što bilo šta zaključite, voleo bih da znate: ja sam jedno potpuno aseksualno biće, da mogu razmnožavao bih se prostom deobom.

 Svoje nove-stare cipele sam još sinoć namazao sa pola tube neke kreme pa ih onda preko noći ostavio da koža sve to upije. Prvo sam ih glancao starom vunenom čarapom (koju sam čuvao još od vremena sankcija), pa onda Jeleninom najlon čarapom. Bio sam tako ponosam na nov izgled cipela, postale su pravo remek-delo. A onda sam čeznjivo pogledao svoje starke, gotovo mi je došlo da ih izljubim i počnem da ridam i kukam nad njima, jer su predstavljale deo mojih prošlih dana, ali sam odustao od te ideje pošto sam video na njima nešto u šta sam ko zna kad ugazio (siguran sam da je to pseće govance).

Pantalone sam dobio od mame, juče smo išli zajedno u kupovinu. Dok sam smrznut pušio ispred tržnog centra i čekao je, blenuo sam u te ljude kojima je šoping vrhunska i, verovatno, jedina zabava.Draga mama je konačno stigla, zahuktana, zamotana, obavijena oblakom duvanskog dima koji se mešao sa mirisom parfema i pravio kombinaciju koji su me vraćali u detinjstvo.

„Ćao dušo, jesi se smrzao, ljubi te mamica?“ pitala me je. Na sve je imala spreman odgovor: da li sam? Jesam. Zašto sam? Zato. Malo si se ofucao? Jesi. Upali ti obrazi? Opet ne jedeš. Samo sam stajao, pustio je da izbaci svu akumuliranu ljubav, da pita i odgovora, da priča nekoliko minuta, da zapali još jednu cigaretu, da me meri, odmerava, premerava. Iako sam se nekoliko dana pripremao na ovo, misleći kako će da me smori, pitajući kako da iskuliram to popodne, desilo se suprotno. Priznajem da sam bio u tripu oko kupovine sa mamom, ipak imam 35 godina, ali preživeo sam. Zapravo, uživao sam! A tek kada smo počeli da idemo iz jedne u drugu prodavnicu... Otkrio sam jedan čudesan svet, svet majki i sinova. Imao sam utisak da sam deo nekog eksperimenta zvanog: Uticaj starijih majki na svoje neoženjene sinove starije od 35 godina i njihov uticaj na društvo u celini.

Pošto smo završili kupovinu, mama me je natovarila kesama, zapalila cigaretu i rekla: „OK, i ovo samo obavili. Hajde! kući da jedemo“.

„Mama, ja ne večeravam već godinama“, kazao sam sigurno, a u sebi se dvoumio. Maki je želeo da ode kod majke, dok je Marko odlučno to odbijao.Nisam mogao dugo da se mučim u toj podeljenosti, poljubio sam mamu i pozvao je kod mene na kafu, ali odbila je, jer uskoro počinjeomiljeni reality show, nada se da će veceras da izbace onu pevaljku. Hvala ovima sa TV-a, spasili su me. Rastali smo se, ona sa svojom pričom, gluva za ono što sam govorio i slepa za ono što je trebalo da vidi. Kao i mnogo puta ranije, gledao sam za majkom, dok me je knedla u grlu gušila do bola.

Nebojša Stefanović