Poslednji osmeh (odlomak iz romana "Duše selice")

Noseći krigle piva u rukama, Marko se provlačio između pijanih gostiju. U gužvi i galami nikada nije uživao, pa ni sada, kada je, zbog srpskog zločina u Kuljanima, sve proključalo u mržnjom zaraženoj Hrvatskoj. Zagrebačka Kazališna kavana je bila sabirni centar za predstavnike zlog vremena, u kojem se slavilo sve! I rođenje i smrt! Posebno se nazdravljala smrt Srbima! Tada su se krigle piva ispijale brže i lakše. Samo je Marku bilo teško, zbog previše posla i zbog zdravica koje su pratile ispijanje krigli piva, i koje su ga podsećale na Bogdana, Aleksu, Đuku, Živana, na prijatelje iz vojske za koje bi dao život iako su bili Srbi.

-Da potamanimo srpsku gamad! - čula se zdravica u ćošku kavane, baš kada je Marko spuštao novu turu pića na sto.

-Za čist hrvatski zrak i čistu hrvatsku zemlju! - čulo se za susednim stolom, kao da je u toku takmičenje u fašističkim zdravicama.

-Srbe na vrbe! - polupijani gost je ustao, podigao kriglu piva i, preplićući jezikom, izgovorio staru, dobro poznatu, ustašku zdravicu...

-Srbe na ...- svi su nazdravljali, veselili se i zdravicama prizivali ustaško vreme, u kojem su stradale stotine hiljada Srba. Jedan Jasenovac nije bio dovoljan, mržnja prema Srbima bila je neizlečiva. To se videlo i čulo na svakom koraku, u svakoj kavani, u svakoj zdravici...

-Konobar! - pijan od čistog hrvatskog zraka, bahati, razdrljeni gost je želeo da naruči još jednu turu pića...

-Izvolite...- Marko je naučio da u svom poslu bude profesionalac. Nije dozvoljavao da ga pijani gosti uvrede i iznerviraju. Mnogo pijanih gostiju, pijanih od alkohola i mržnje prema Srbima, prošlo je kroz ovu kavanu i svi su bili usluženi ...

-Donesi nam četiri krigle...sveže srpske krvi! - gost je zakrvavljenih očiju naručio piće koje, do sada, niko nije naručivao.  Marko je progutao još jednu  knedlu. Ova je bila najveća. Kao da nije čuo provokativnu narudžbinu, okrenuo se i otišao za šank.

-Konobar, šta je sa narudžbom!?- gost je bio uporan i žedan srpske krvi. Pijanim pogledom je tražio Marka, ali ga je Marko ignoriosao. Uzeo je šest krigli piva sa šanka i odneo ih za susedni sto. Samo što je spustio krigle na sto, pijani gost ga je uhvatio za ruku.

-A naše piće!?

-Evo stiže, četiri krigle piva...- Marko je zaboravio šta je pijani gost naručio.

-No, no. Naručio sam četiri krigle sveže srpske krvi! U stvari, pet! Popij i ti jednu! Ja častim! - gost je uživao u svojoj predstavi, bio je u centru pažnje pijane kavane, ali mu to nije bilo dovoljno.

Marko je otišao do šanka i doneo četiri krigle piva za žedne goste. Spustio je krigle ispred gostiju i uzeo prazne krigle sa stola. Samo što se okrenuo od njihovog stola, pijani gost ga je uhvatio za ruku...

-A tvoje piće!

-Ja radim! - Marko je pokušao da oslobodi ruku, ali ga je pijani gost čvrsto držao.

-Ko je Hrvat, mora nazdravit!

-Ja sam Hrvat, al' neću nazdravit'! - Marko je snažno povukao ruku iz koje su ispale prazne krigle i pale na pod. Nezadovoljni gost je skočio sa stolice i ščepao Marka za košulju.

-Ti si neki...srboljubac!?- bio je dovoljnio glasan da svi gosti pogledaju u Marka.

-Ako si Hrvat, nazdravi za srpsku krv! - pijanac je krvavim očima gledao u Marka, koji se nije uplašio. Uhvatio je pijanog gosta za ruku, stegao ga čvrsto, pa je stisak pijanog gosta popustio. Samo što se Marko udaljio od njihovog stola, čuo je psovku koja je bila namenjena njemu:

-Jebem ti majku srpsku! - čula se lomljava čaša, flaša, stolova i stolica, pijani gosti su krenuli da se obračunaju sa srboljupcem. Nije dugo trajalo. Kao stampedo, pijana od alkohola i mržnje prema Srbima, rulja hrvatskih domoljubaca je pregazila Marka. Na podu Kazališne kavane je ostalo mnogo slomljenog stakla i Markovo izbodeno, pregaženo telo. Dok je krv iscrtavala ružu na njegovoj beloj košulji, Marko se poslednji  put smešio... 

Bratislav Rosandić